Дијалог власти и опозиције на два колосека - шта је донео први круг

Протекле три недеље, преко видео позива, посредничка четворка са српском позицијом и делом опозиције. У међувремену, из Београда у Брисел су стигле платформе свих политичких странака, и оних који не желе посредовање Европског парламента. Сумирају разговоре које су водили.

"Процес међупартијског дијалога користан је за Србију, њене грађане, али и за европске интеграције земље, јер је снажни, плуралистички парламент кључни стуб за српску демократију, али и њен будући економски развој", наводи се у саопштењу Европског парламента.

Следећи кораци су, како наводи председник Скупштине Ивица Дачић, да ће у наредним данима представници ЕП разговарати с премијерком Аном Брнабић и са радном групом Владе Србије за сарадњу с Организацијом за европску безбедност и сарадњу која ради на имплементацији препорука ОДИХР после прошлих избора.

Такође, додаје, представници ЕП разговараће и са организацијама цивилног друштва, као и с представницима чланица ЕУ.

Ко жели дијалог с европарламентарцима

У два дана, у седишту Делегације ЕУ у Београду, смењивале су се странке и покрети који без европарламентараца не желе дијалог. Иако пред посреднике одвојено, агенда разговора готово је иста.

"Покушали смо заједно да промишљамо ситуацију која није једноставна, ситуација је веома компликована, компликована је у законском смислу са становишта општих могућности за ослобађање медија, ослобађање изборног процеса, стварање нормалне ситуације у друштву а не агресије, која је све општа, која је врло опасна за стабилност друштва", сматра Борис Тадић из СДС-а.

Зоран Лутовац каже да у ДС не очекују да европарламентарци заступају ставове опозиције.

"Они треба да заступају ставове своје институције ЕП који је донео извештај о Србији. У том извештају тачно стоји оно што и ми захтевамо, да је неопходно успоставити владавину права, слободу медија и слободу избора на тим предстојећим изборима", истиче Лутовац.

Утисци дела опозиције који не жели страно посредовање

Резултате прве рунде дијалога сумира и део опозиције која не жели страно посредовање.

"Ја верујем да ће неки помаци бити направљени у којој мери колико то ћемо видети. То је заправо највише до власти, она има највећу одговорност за успех или за неуспех дијалога", оцењује Милош Јовановић из ДСС-а.

Српска напредна странка о утисцима разговора није желела да говори за РТС. Њихов коалициони партнер и даље је при одлуци да учествује у дијалогу на оба колосека.

"Желимо да саслушамо све сугестије предлоге па и критике уколико постоје, како би унапредили изборне услове и како би што више грађана учествовало на предстојећим и председничким и парламентарним и градским изборима", поручује Ђорђе Милићевић из СПС-а.

Нова политичка уједињења

Паралелно док трају разговори, на политичкој сцени нова уједињења. Тако ће се странка Александра Шапића постати део СНС-а. Лидер СПАС-а тврди да та одлука није проистекла из политичке рачунице.

"Ми смо сада један добар период апсолутно стабилни на политичкој сцени, као што мислим и СНС, председник Вучић се није водио том математиком јер они имају већину у сваком погледу и нисам сигуран да се што се тиче те математике да смо имали потребу за уједињењем. На крају крајева, да нам је математика једино била циљ, онда бисмо ишли одвојено, па би се после сабирали", наглашава Александар Шапић, председник СПАС-а.

Додаје да је ово нешто друго, да направе квалитетнији приступ за изазове који чекају Србију.

"Ми не желимо да добијемо медијски простор тако што ћемо да будемо подељени на 500 група, већ гледамо да одговорним и озбиљним приступом покушамо да покажемо људима снагу једне политичке опције, а не да показујемо шарениш и бућкуриш", истиче Александар Вучић, председник СНС-а.

Теме о којима су се сагласили ДСС и ПОКС

Подужи је списак тема о којима су се сагласили ДСС и ПОКС. Национална демократска алтернатива је, кажу, још један импулс да покажу да су отворени за сваки дијалог како би се унапредили изборни услови.

"Нација с једне стране, демократија на другом тасу су подједнако важан тас на нашој ваги и то је оно што ћемо пормовисати, то је оно за шта ћемо тражити поверење грађана", поручује Милош Јовановић из ДСС-а.

Посматраче избора укрупњавање на полтичкој сцени не чуди. У изборној години, кажу, то је први циљ ради што бољег изборног резултата.

"Када је реч о СПАС-у и СНС-у, може се рећи да је ту већи фокус на београдске изборе. Када је реч о ПОКС-у и ДСС-у,  ту је реч о организацијама које су на ивици цензуса и за очекивати је ово идеолошко укрупњивање. Поред тога у случају СНС-а и СПАС-а има додатни мотив који би водио ка амортизацији одређених несугласица и сукоба унутар СНС-а који би направио ту неку стратешки бољу позицију за следеће изборе", оцењује Емилија Бркић из Цесида.

Стратегије странака у наредним месецима ћемо тек видети, до тада, према најавама до краја маја председник Парламента поново ће да разговара с европарламентарцима онлајн, после чега би требало и да се састану у Београду.