Десет година од Рамбујеа

На мировној конференцији о Косову, која је 6. фебруара 1999. почела у дворцу Рамбује код Париза, учествовали су представници власти у Србији и косовских Албанаца, уз посредовање изасланика САД, Русије и ЕУ, Кристофера Хила, Бориса Мајорског и Волфганга Петрича.

Почетку конференције претходили су месеци "шатл дипломатије" америчког дипломате Криса Хила, након које је уследило објављивање предлога мировног споразума, на чији су садржај озбиљне примедбе имали и Београд и косовски Албанци.

Церемонији отварања су, осим делегација Србије и косовских Албанаца. копредседници конференције Ибер Ведрин и Робин Кук, тројица посредника, а скуп је, званично отворио тадашњи француски председник Жак Ширак.

"Позивам вас да омогућите да снаге живота тријумфују над силама зла. Свет вас посматра и чека. Ретки су моменти када је историја у рукама само неколико људи. То је случај данас када сте заузели места за овим преговарачким столом", рекао је тада Ширак.

Према општој оцени, амбициозно замишљена и помпезно најављена мировна конференција у Рамбујеу, била је заказана прерано и без адекватне припреме, те је унапред била осуђена на неуспех.

"Текст споразума из Рамбујеа, којим је Србија позвана да прихвати НАТО трупе на својој територији, представљао је провокацију, изговор за почетак бомбардовања. Рамбује није документ који би било који Србин прихватио. То је био лош дипломатски документ који се никада није требао појавити у тој форми", рекао је некадашњи амерички државни секретар Хенри Кисинџер лондонском "Дејли телеграфу" јуна 1999. године.

Албанску делегацију чинили су: Азем Суља, Бајрам Косуми, Бљерим Шаља, Бујар Букоши, Едита Тахири, Фехми Агани, Хашим Тачи, Хидајет Хисени, Ибрахим Ругова, Идриз Ајети, Јакуп Краснићи, Мехмет Хајризи, Рам Буја, Реџеп Ћосја, Ветон Суроји и Џавит Халити.

Српску делегацију предводио је Ратко Марковић, а у њој су били и Владан Кутлешић, Никола Шаиновић, Владимир Штамбук, Војислав Живковић, Гуљбехар Шабовић, Зејнелабедин Курејши, Фаик Јашари, Сокољ Ћусе, Рефик Синадиновић, Ибро Вајт, Љуан Кока и Ћерим Абази.

Након пуних 17 дана натезања у дворцу покрај Париза и свега једног заједничког сусрета две делегације, косовски Албанци су, упркос снажном отпору представника Ослободилачке војске Косова, начелно прихватили споразум. 

Контакт група одлучила је да се преговори о решењу косовске кризе наставе 15. марта у Паризу.

Тадашњи шеф делегације Владе Србије на преговорима о Косову Ратко Марковић изјавио је да састанак у Рамбујеу "није дао резултате, јер се није пошло од темеља, већ од крова".

Делегација косовских Албанаца, коју је на опште изненађење али и уз велику подршку САД предводио до тада мало познати шеф герилаца Хашим Тачи, прихватила је у начелу предлог споразума о решењу косовске кризе који је предложила Контакт група.

Главни разлог албанског пристанка био је огроман притисак САД, али и чињеница да је Србија унапред одбацила Хилов план решења косовске кризе. 

Делегација Владе Србије, такође, је начелно прихватила предлог али уз услов да се не дозволи пролазак кроз земљу трупама НАТО-а и да међународне снаге на Косову буду под окриљем Уједињених нација.

Наредна рунда преговора о Косову почела је 15. марта у Паризу, а окончана је неуспехом после свега четири дана. Две делегације су 18. марта потписале различите споразуме.

Делегација косовских Албанаца потписала је споразум који су понудили међународни преговарачи, док је државна делегација Србије потписала сопствени предлог политичког
споразума - Споразум о самоуправи на Косову и Метохији.

Ни у последњем покушају, 22. марта, специјални изасланик САД Ричард Холбрук није успео да убеди тадашњег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића да прихвати споразум о Косову и размештање страних трупа у покрајини.

Неуспешне разговоре са југословенским председником пре Холбрука, имали су и међународни посредници за Косово Борис Мајорски, Волфганг Петрич и Кристофер Хил.

Два дана касније, 24. марта, НАТО-а је започео бомбардовање СР Југославије, што је после 78 дана резултирало повлачењем југословенских снага са Косова и успостављањем привремене администрације Уједињених нација у покрајини.

Чланови две делегације само су једном заједно седели за столом а на челу стола је седела амерички државна секретарка Мадлен Олбрајт.

Медији су је тих дана представљали као „новог Холбрука", који је у Дејтону пустио европске дипломате да „се играју" не би ли затим преузео палицу и решио ствар.