Посланици о посланичким пензијама

Посланичке пензије, које су биле међу водећим политичким темама током божићних празника, рекло би се да су сада стављене ад акта.

Пошто су и јавност, али и поједини министри осудили могућност да се посланици пензионишу под привилегованим условима у односу на остале грађане, сада и посланици кажу да при састављању Предлога закона о Народној скупштини, на уму имају управо положај грађана.

Нико у скупштини није имао намеру да себи обезбеђује привилегије, поготово у време економске кризе, кажу посланици. Ипак, да прича о пензијама није неутемељена, потврђује и изјава шефице посланичке групе За европску Србију Наде Колунџије, да на неки начин треба решити и положај посланика чија је судбина после престанка мандата неизвесна.

"Просто имам на уму неке људе који су 15 година били посланици, изашли су из своје струке, не могу да нађу нови посао и остају без икаквог решеног статуса. Треба трагати за решењем које ће таквим људима омогућити да не буду у неравноправном положају", рекла је Колунџија.

Без јединственог става 

Ни опозиција нема јединствен став. Док једни мисле да с престанком мандата не престаје живот, други не желе ни да мисле о пензијама док не прође криза.

"Зашто сви они политичари који имају страх да, када им једног дана престану функције, неће моћи да раде оно што су радили пре тога, зашто онда не престану да се баве политиком. Мислим да их нико не тера, посао који раде ствар је њиховог избора, а не жеље грађана србије да они то раде по сваку цену. Не видим ни један једини разлог да то буде модел за одлучивање", рекао је Радојко Обрадовић из Демократске странке Србије.

Српска радикална странка је против повећања привилегија, каже Борис Алексић. "Кључни разлог је криза и ситуација у којој се налазе грађани Србије. Кад грађанима буде боље можемо да разговарамо и о томе. Важно је да Народна скупштина добије свој буџет", рекао је Алексић.

Радикали не учествују у припреми Закона о Народној скупштини, а посланици ДСС-а су пре два и по месеца напустили Радну групу, јер се њени чланови, како каже Обрадовић, нису састали више од годину дана.

Представници владајуће већине коначну верзију законског предлога најављују за крај јануара. Ако још ништа није договорено, нејасно је како је на површину испливала баш прича о посланичким пензијама. Јасно је само да то није први пут.

И раније је, кад год је било речи о усвајању Закона о скупштини, у првом плану биле су привилегије посланика, од којих се потом напрасно одустајало.

Славиша Орловић са Факултета политичких наука сматра да су посланичке привилегије производ наше таблоидне јавне сцене.

С обзиром да не знамо извор и аутора оваковог решења могуће је да је то лакмус папир јавности, каже Орловић и наводи као могућност и скретање пажње ка скупштини у односу на неке друге проблеме или питања.

Каже да би тешко која партија гласала за овакво решење које је назвао јако непопуларним.

Суседи смањили привилегије

На посланичке привилегије нису имуни ни суседи, али су им оне врло брзо смањене. Примера ради, у суседној Хрватској, летос су пооштрени услови за стицање посланичке пензије.

Право на пензију посланици би стицали с укупним стажом од 25 година уместо садашњих 20, а и страосна гранца повећана је за 5 година и сада је за мушкарце 60, а за жене 55 година живота.

А црногорским посланицима, који су у пензију могли после најмање два мандата и са 20 година стажа, ту могућност је пред крај 2009. године укиниуо Уставни суд.