Рачак - десет година касније

Пре десет година у селу Рачак, 15.  јануара 1999. године, убијено је 40 људи. Вокер, шеф мисије ОЕБС-а на Косову, означио је као жртве албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге. Бивши генерал МУП-а Србије Горан Радосављевић - Гури, тврди супротно.

"Ја сам од првог дана причао да је то била легитимна полицијска акција, да у тој акцији није било никаквог масакра, нити ичег другог што би одступало од обичаја ратовања. Моја сатисфикација је у томе што је после 10 година све изашло на видело", рекао је Радосављевић Радио-телевизији Србије.

Радосављевић је нагласио да је акција доказано "перфектно изведена", заједно са полицијом из Урошевца и војском и да је све било најављено међународној посматрачкој мисији која је целу акцију гледала.

"Један од разлога који потврђују оно што говорим је да сам у Штутгарту, у бази НАТО-а за Европу, добио медаљу и да је та акција ушла у уџбенике за специјалне јединице НАТО снага", рекао је Радосављевић.

Окидач за бомбардовање 

Операција у Рачку, сукоб српске полиције и Ослободилачке војске Косова, била је иницијална каписла за одлуку о бомбардовању тадашње Југославије.

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је тада изјавио :"Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом."

Кључну улогу одиграо је шеф Верификационе мисије ОЕБС-а Вијлијем Вокер, који је на лицу места, пре икакве истраге , изјавио да су у Рачку владине снаге починиле масакр над недужним цивилима .

Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.

Упорна објашњења Србије да су у Рачку, у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује .

Али, остале су и сумње и чињенице и пробуђена савест појединих актера, које полако откривају истину о Рачку.

Вокерове сплетке 

Акцију су на позив полиције пратили и посматрачи ОЕБС-а, али и новинари из неколико страних телевизијских и новинских кућа, који су могли на лицу места да сниме опкољавање и заузимање једног од важних упоришта ОВК.

Обрачун са ОВК планиран је и изведен после убистава четворице српских полицајаца .

"Када је полиција пришла Рачку, терористичка група која се налазила у селу, из ровова, бункера и других утврђења отворила је ватру из аутоматског оружја, ручних бацача и минобацача, али је полиција успела да их разбије", наводи се у саопштењу МУП-а објављеном после сукоба у том селу.

При том је рањен полицајац Горан Вучићевић, а у сукобима је "погинуло више десетина терориста, међу којима је већина била у униформамама са ознакама терористичке групе која себе назива ОВК".

"У сукобу је оштећено више службених возила МУП-а Србије, а полиција је запленила један митраљез 12,7 мм марке бровинг, два пушкомитраљеза, 36 аутоматских пушака, две снајперске пушке, већу количину муниције и ручних бомби. Заплењене су и радио-станице и друга војна опрема", саопштила је српска полиција.

Полиција се затим повукла, посматрачи ушли у село, а током ноћи у Рачак су се вратили припадници ОВК.

Већ следећег јутра, у село је стигао Вилијам Вокер, и пред бројним камерама телефонира Веслију Кларку команданту НАТО-а за Европу и саопштава му: "Ово је масакр, стојим овде и видим тела".

"Видео сам све примесе масакра... много тела, много мушкараца убијених ватром из различитих праваца, али већином изблиза. То је језив, ужасан призор", рекао је Вокер новинарима у Рачку, наводећи да су му мештани рекли да су убиства починили српски полицајци.

"Као лаику, то ми изгледа као масакр, изгледа као да су људи који апсолутно не поштују људски живот побили ове људе, који ми делују као земљорадници, као радници, као сељани који засигурно нису заслужилу да умру на овај начин", рекао је Вокер.

Лешеви су, затим, пребачени у локални џамију, а приштински дневник "Коха диторе" је, у данима који су следили, објављивао читуље "херојима ОВК убијеним у борбама за Рачак".

Београд проглашава Вокера непожељном особом и безуспешно покушава да докаже да нису страдали цивили већ наоружани терористи који су преко ноћи пресвучени у цивилна одела.

Закаснело признање Ранте 

Члан међународне истражне комисије Хелена Ранта у својој биографији навела је да је извештај о догађајима у Рачку писала под притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера.

Како се наводи у књизи финске форензичарке, Вокер је преломио дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Ранту, јер није био задовољан њеним наводима у којима она није користила "довољно убедљив језик" када је реч о српским злочинима.

Када је реч о притисцима из финског Министарства спољних послова, Ранта тврди да су јој тројица цивилних службеника путем и-мејлова, које још чува, тражили "дубље закључке".

Ранта је раније већ наговестила да ће рећи истину о догадајима у Рачку. Прошле године,  у документарном филму "Крај - осуђени на прогонство" руских аутора Јевгенија Баранова и Александра Замислова испричала је да је "Вокер био ужаснут резултатима наше истраге".

"Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге", казала је Ранта у том филму, показујући оригинални извештај пред камером.

И данас, после десет година, актуелне су дилеме које је извештавајући из Рачка тада поставио новинар Монда, који је питао: "Како међународни посматрачи на лицу места нису приметили издвајање и убијање мештана и како је то било могуће извести под непрекидном паљбом ОВК-а." 

Још у јануару 1999. године француски извештач написао је "зар нису пре у јарак донета тела Албанаца , како би се створио један хорор сценарио са упечатљивим ефектом на јавно мњење."