Премијерка и министри одговарају на питања посланика – од школе у Новом Пазару до Комерцијалне банке

Премијерка Ана Брнабић и министри одговарају на питања посланика у Скупштини Србије.

Прво питање поставио је посланик Јахја Фехратовић кога је занимало да ли ће и када бити отворен конзулат Босне и Херцеговине у Новом Пазару.

Ана Брнабић је одговорила да ће проверити са Министарством спољних послова и проследити одговор у најкраћем року.

"Ако одговор још није послат, онда је то због тога што се чекало 14 месеци на формирање Савета министара БиХ, тако да нисмо имали коме формално да шаљемо. Проверићу и у најкраћем року ћемо вам послати одговор ако већ нисмо", одговорила је Брнабићева.

Одговарајући на питање посланика ЈС Ђорђа Косанића да ли ће Србија ове године бити лидер на Западном Балкану по просечној плати, која је у децембру већа од 500 евра, она је рекла да ће бити тако, али да то није амбиција Владе Србије.

"Сада нам беžи само Црна Гора и то у овом тренутку само неколико евра у просечној плати, иако су били много изнад нас пре три године. Током 2020. постаћемо земља са највећом просечном платом на Западном Балкану, али то није наша амбиција, јер гледамо на регион и шире, да престигнемо Бугарску, Румунију, па онда и све остале, да трчимо много брже него што они трче. Ово је тренутак када ће се наша економија убрзавати, не само зато што стижу резултати тешких реформи које смо спровели, већ и због свега што смо радили од 2016. и 2017. године", закључила је Ана Брнабић.

Брнабић: Приштина под притиском

Данас и неке од водећих светских сила које су признале једнострано проглашену независност Косова кажу да то није затворено питање, и да тачка на то није стављена, напротив, говоре да је отворено питање, позивају на дијалог и на компромис, а какав ће то бити компромис то је питање дијалога, изјавила је вечерас премијерка Ана Брнабић.

Она је, одговарајући на питање посланице Снежане Пауновић, рекла да је то најбољи показатељ исправности политике председника Вучића и да то не говори као председница владе, него као неко ко је из Србије и сведок је како се радило на овом питању читав низ деценија.

Премијерка је истакла да је Србија постигла нешто што је тешко било замисливо и да данас водимо паметну политику у којој је Приштина та која је под притиском.

"Већ више од годину дана нисмо чули чувену флоскулу: 'Позивамо две стране...' То је озбиљан прекид континуитета перцепције да на Косову имате две стране које се међусобно свађају. Данас имате озбиљан Београд, Србију, Владу Србије, званичнике, председника републике и једну Приштину и њене политичке лидере са којима они у овом тренутку не знају шта ће", изјавила је премијерка. 

Питање Шарчевићу о школи у Новом Пазару 

Фехратовић је имао питање и за министра просвете Младена Шарчевића коме је рекао да бивше руководство ОШ "Авдо Међедовић" у Новом Пазару опструише постављање новог руководства.

"Овде је на делу један покушај опструкције и политизације једне групе људи која стоји иза Бошњачког-националног већа. То није став целог БНВ-с него неко манипулише", рекао је Шарчевић и подсетио да је било критика на рачун једног члана закона у парламенту да директоре именује министар, а да се сада у пракси показало да је то потребно.

Шарчевић је рекао да се јуче чуо са представницима надлежног синдиката и да жели да пошаље поруку да држава мора да се поштује.

Министар је навео и да је обавестио и тужилаштво о том случају и да очекује њихову реакцију.

О продаји Комерцијалне банке

Одговарајући на питање посланика Ђорђа Вукадиновића који је питао да ли постоји могућност да се продаја Комерцијалне банке заустави "пошто се ниједна озбиљна земља не одриче на тај начин свог финансијског суверетнитета", Бранбићева је рекла да је претходна власт још 2009. године обећала продају те банке.

Каже да је ова влада изабрала финансијског саветника за продају банке и да је процена да се вредност за 100 одсто капитала банке кретала од 406 до 451 милиона евра, а за 83,23 одсто удела од 338 до 375 милиона евра.

"Дакле, понуђена цена коју смо постигли је изнад горњег ранга процењене вредности банке. Изабрана понуда је изнад тржишне капитализације банке на дан 30. јун 2019. године", казала је Бранбић.

Премијерка је истакла да држава Србија чува своје интересе и да и даље има две своје банке: Поштанску штедионицу и Српску банку и додала да је претходна власт одвела у стечај и уништила пет државаних банака.

Вулин: Вучић преговара тако да Курти бежи од преговора

Министар одбране Алекандар Вулин каже да се пред преговоре не отварају све карте, нити које су позиције и на шта је Србија спремна у преговорима по питању КиМ, те истиче да се грчевито боримо да сачувамо Космет.

Вулин каже и да председник Вучић преговара тако да Курти бежи од преговора "главом без обзира", а да је ово прва гарнитура у Приштини која одбија да седне за преговарачаки сто, што, уверен је, значи да губе нешто, и то много, у преговорима.

Он је то рекао у парламенту одговарајући на питање посланика Ђорђа Вукадиновића да ли је "уцењивачки" кад, како је рекао председник Вучић, можемо у вези с Косовом да очекујемо понуду коју "не можемо да прихватимо, а не смемо да одбијемо".

"Пред преговоре нећете рећи ни да, ни не. Нећете рећи шта су позиције, где престаје, где почиње, нити шта ћете све урадити, на шта сте спремни... Зато служе преговори и не треба говорити раније о томе. Вучић је говорио управо о томе", рекао је Вулин.

Вулин је у парламенту рекао и да је сада, када су стигли "панцири", наша потивваздухопловна одбрана много јача него што је била, а да су припадници војске обучени за рад на њима.

"Они су већ овог тренутка у стању да бране наше небо и земљу", истакао је Вулин. 

Стефановић: Закон о несталим бебама први корак

Одговарајући у Скупштини Србије посланику Јединствене Србије Ђорђу Косанићу који је питао да ли ће се променити Кривични закон у смислу решавања питања несталих беба, министар полиције Небојша Стефановић је рекао да не искључује могућност да се он пооштри.

Подсетио је да је Кривични закон већ пооштраван у смислу кажњавања за кривична дела која су учињена према деци, наводећи да Србија има добре законе, јако оштре и да би било добро и да судови драконским казнама покажу да чују потребе народа.

"Ми смо разговарали с родитељима, удружењима, стручњацима, цела влада се ангажовала и доношење закона је први значајан корак. МУП и Министарство правде су усагласили став да тужилаштва имају могућност да гоне неког за кривично дело иако је то учинио пре рецимо 30 година", рекао је Стефановић.

Он је, међутим, изразио бојазан да неће све породице успети да дођу до документације, јер, како каже, реч је о догађајима од пре 30-40 година, а негде је, каже, можда документација и намерно уклоњена.

Министар је у парламенту објаснио да је један од разлога за доношење закона пресуда Европског суда за људска права из 2013. године по којој је утврђено да је једној од породица повређено право на породични живот.

Суд је тада досудио да се породици исплати 10.000 евра као накнада, што је предвиђено и садашњим предлогом закона.

Дејановићева о томе како стимулисати људе да се врате из света

Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић је рекла да је држава у последње четири године направила најтежи корак и отворила многа питања у сектору популационе политике, а као пример добре сарадње са међународним организацијама поменула је управо посету експерата из САД, Шведске, Италије и још неколико земаља које су ангажовале Уједињене нације.

"Сматрају да наше људе који су иностранству треба стимулисати да дођу... на који начин могу добити олакшице, како да реше питање здравственог осигурања, низ административних питања...", објашњава Ђукић Дејановић.

Стручњаци сматрају, додала је, да недовољно користимо трансфер знања заједничких пројеката а дали су и конкретне сугестије за различите делове земље.

Пут до повратка у Србију може бити заправо на различите начине, навела, те појаснила да то може да значи трансфер знања, заједничке пројекте, а сугерисали су, каже, посебно тело на нивоу Републике које се бави људским ресурсима.

Оценили су да је чињеница да смо као нација старији и да у просеку наш становник има 42,3 године, што, сматрају, изискује да популациона политика буде усмерена на врло конкретне програме активног старења.

"Кренули су од тога да људи пре него што ће бити пензионисани треба у разним организацијама да имају саветодавну функцију, да се припремају за пензију у којој такође треба да буду активни".

Ту лежи, како је рекла, велики неискоришћени потенцијал који би морао бити потпуно другачије искоришћен.

Министарка је подсетила на статистику, која каже да 14,3 одсто особа у Србији има до 14 година, а да је 20,2 одсто оних који имају преко 63 године.

 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво