Нова правила за улазак у европску породицу - више политике, мање бирократије

Кратак рок да се пропише проширење, а помире ставови унутар Европске уније - насупрот земаља које Западни Балкан без реформи ни педаљ даље неће пустити, оне које садашња методологију не би ни мењале.

Очекује се за почетак, довољно општи документ, а детаље ће правници, вероватно, разрађивати месецима.

Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији каже да методологија не представља "да" или "не".

"Србија ће бити део ЕУ. Оно што ми радимо, јесте како да променимо методологију да бисмо дотле стигли. Принцип нове методологије Европске комисије јесте да буде више политичких елемената, а мање бирократије у преговорима. Нагласак је на политичким елементима. Важно је да буде што више динамике, да се брже одвија процес и трећи елемент је предвидивост, да нема сумње да ли ће се то догодити или не", каже Фабрици.

Тектонске промене од фебруара у евроинтеграцијама не треба очекивати. Упућени, ипак, немају дилему - у европску породицу више се неће улазити на досадашњи начин.

"Нажалост, ништа нам не иде на руку, али оно што је значајно да то показује да не постоји јасна унутрашња кохезија унутар ЕУ када је у питању однос према Западном Балкану", каже Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.

Уместо отварањем поглавља, фазни преговори са Унијом - главна промена која ће се извесно десити, тврде упућени, описујући је као могућу пречицу до привилегија чланства, ако држава спроводи реформе.

Милена Лазаревић из Центра за европске политике каже да се одређене користи остварују већ у тој фази када се тај неки пакет, та нека фаза оствари.

"Да ли ће то бити структурни фондови, да ли ће то бити могућност да наши службеници, наши званичници учествују у дискусијама у Бриселу - ја мислим да је то за нас већ једна велика корист у односу на садашњу ситуацију, где смо потпуно искључени из свих процеса одлучивања и дискутовања у Бриселу", рекла је Лазаревићева.

Све су очи упрте у могућност да нова методологија отвори врата кохезионих фондова, без којих нема развоја до европског стандарда.

Ти фондовни су, у односу на претприступне из којих сада користимо 200 милиона евра годишње, огромни. Кажу да су године потребне да се за њих спремимо. Судећи по сајту ресорног министарства, изгледа да почињемо.