Пет питања на која треба да одговори нова методологија проширења ЕУ

Почетком фебруара Европска комисија представиће нову методологију политике проширења која би требало да укаже на излаз из неизвесности у којој се политика нашла након што су крајем прошле године блокирани преговори са Северном Македонијом и Албанијом.

Иако Србија увелико води преговоре по већ утврђеним правилима, неки делови нове методологије могли би да се примене и на Србију и без промене постојећег преговарачког оквира. Постоји бар пет главних питања на која би методологија требало да понуди одговоре.

Компромис између земаља чланица

Најпре, методологија треба да омогући консензус и помири супротстављене ставове земаља чланица. На једној страни су земље, пре свега Француска, које инсистирају на реформи проширења као услову за било који следећи корак, а на другој земље чланице које немају дилеме око пријема Западног Балкана и сматрају да је и садашња методологија довољно добра ако се доследно примењује.

Извори у Европској комисији кажу да зато не треба очекивати револуционарне промене, јер ће нова методологија неминовно бити компромисни текст који треба да омогући да се предлог једногласно усвоји. Сврха нове методологије је пре свега да обезбеди консензус између земаља чланица о отварању преговора са Северном Македонијом и Албанијом.

То ће бити релативно кратак документ који ће изнети главне принципе преговарачког оквира за ове две земље, што би требало да омогући позитивну одлуку о отварању преговора на самиту лидера ЕУ крајем марта, у најбољем сценарију, наводе извори ЕУ.

Циљ – пуноправно чланство

Друга ствар која се очекује од предлога Европске комисије је да, без обзира на могуће промене у методологији, потврди да је коначни циљ процеса пуноправно чланство Западног Балкана, упркос амбивалентним порукама које су стизале последњих месеци, пре свега из Француске.

Иако се у самом неформалном француском папиру о реформи политике проширења наводи да на крају процеса треба да буде чланство Балкана у ЕУ, председник Макрон је у више наврата доводио у сумњу овај циљ. Прошлог децембра Макрон је изјавио да је ЕУ учинила грешку када је пријем у чланство прогласила за једину политику према Балкану.

"Крајњи циљ процеса је да чврсто вежемо Западни Балкан за Европу... То повезивање за неке можда значи приступање ЕУ, али треба бити јасан, то значи и фазу стратешког партнерства и јачег инвестирања", поручио је тада Макрон.

Поглавља или фазе?

Питање које је отворено последних месеци је да ли преговори треба да буду вођени као до сада, кроз отварање и затварање преговарачких поглавља, или постојећих 35 поглавља треба да буде груписано у мањи број корака или фаза.

У француском предлогу говори се о седам преговарачких фаза које би биле отваране једна за другом, док би прелазак у сваку наредну фазу значио додатне предности за земље кандидате.

У исто време, француски представници инсистирали су на принципу реверзибилности, по којем земље могу да изгубе предности ако назадују у испуњавању критеријума.

Упућени извори, међутим, наводе да би такво "фазно" преговарање могло додатно да успори ионако спор преговарачки процес и да је вероватније да ће се у предлогу комисије наћи идеја о груписању поглавља у више тематских целина које би могле да се отварају истовремено и паралелно.

Да ли нова методологија доноси више фондова?

Једно од важних питања је да ли нова методологија значи и отварање нових фондова за земље кандидате, укључујући и вишеструко веће структурне фондове, сада резервисане само за земље чланице, како је то наговештено у француском предлогу.

Многи стручњаци сматрају да ЕУ мора да улаже много више на Балкану ако жели да регион остане на европском курсу и у догледно време ухвати корак са економским просеком ЕУ.

Међутим, питање је колико је политички изводљиво повећање фондова у ситуацији када се већ воде тешки преговори о буџету у атмосфери подела између истока и запада ЕУ.

Осим тога, неки у администрацији ЕУ упозоравају да Србија и све друге земље Балкана због недовољних административних капацитета имају тешкоћа да утроше и тренутно доступне износе фондова ЕУ.

Најзад, подршка земаља источне Европе које заговарају проширење на Балкан могла би да ослаби ако би то значило да треба да деле структурне фондове са земљама Балкана.

Да ли ће се методологија односити на Србију?

На крају – кључно питање је да ли ће се и на који начин нова методологија односити на Србију и Црну Гору, које већ годинама воде преговоре.

Комесар за проширење Оливер Вархељи оценио је да нова методологија не би требало да се односи на Србију јер би то значило "промену правила игре која је већ у току", али је нагласио да би неки елементи могли да се примене и на Србију, да би се процес преговора учинио динамичнијим и ефикаснијим.

Извори у Европској комисији кажу да би неке новине, ако за то буде интереса, могле да се примене и без промене постојећег преговарачког оквира за Србију који је утврђен пре више од шест година.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво