Стабилно висока подршка чланству Србије у ЕУ – 54 одсто

Говорећи о резултатима најновијег испитивања јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије", које је спровело Министарство за европске интеграције, нагласила је да је истраживање рађено према стандарду Евробарометра и да је у њему учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година.

Јоксимовићева је истакла да најновији подаци показују "да се наставља тренд стабилне натполовичне подршке наших грађана европским интеграцијама", будући да су и у претходне две године одговори на питање "Да ли бисте на референдуму подржали улазак Србије у ЕУ" били готово идентични као у овом таласу истраживања.

"Уверена сам да је већинска подршка грађана процесу европске интеграције резултат системског спровођења реформи у областима које су од значаја за бржи пут Србије ка чланству у ЕУ, пре свега у равномерном и одрживом регионалном развоју, уз добро планирање и релативно висок ниво искоришћености фондова Европске уније", поручила је Јоксимовићева.

Према мишљењу већине испитаника, за њих 48 одсто чланство у Европској унији било би корисно за Србију. Грађани појам ЕУ повезују са већим могућностима за запошљавање и бољом будућношћу за младе (по 16 одсто), могућности путовања унутар Европске уније (15 одсто), те уређенијим друштвом (10 одсто).

Министарка је нагласила да је, сагледавајући све елементе политике проширења - позитивне и оне на које можемо да утичемо својим радом, као и укупни шири политички контекст - важно да очекивања грађана буду реална и усмерена на користи које од тог процеса могу да имају и пре самог чланства наше земље у Унији.

Чак 73 одсто испитаника подржава реформе које воде у чланство у ЕУ и сагласни су да би их требало спроводити и да их Унија не поставља као услов. У претходним годинама, од јуна 2014. године тај број је варирао између 65 и 75 процента, што значи да постоји реалан став јавности да су реформе у Србији потребне.

"Грађани сматрају да су реформе важне за добробит грађана и стварања боље и уређеније Србије, али и да су инструмент за чланство у Европској унији", истакла је Јоксимовићева.

Као најзначајнију реформу, односно као реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (19 одсто). Реформа здравственог система са 17 одсто, боља заштита људских права, те реформа правосуђа са по 13 процената следеће су по важности за грађане, према резултатима истраживања Министарства.

Говорећи о претприступним фондовима ЕУ, Јоксимовићева је подсетила да Србија предњачи у региону по искоришћености новца који јој је на тај начин стављен на располагање, односно годишње око двеста милиона евра.

Званични подаци говоре да су у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије.

И овог пута, највећи проценат грађана, њих 62 одсто, сматра да би односе Београда и Приштине требало решавати независно од очекивања Европске уније и процеса европских интеграција.