Усвојен нови Закон о јавним набавкама

Уводи се нови портал јавних набавки који ће омогућити спровођење поступка јавних набавки електронским путем, комуникацију и размену података у поступку јавне набавке, укључујући и подношење понуда.

На тај начин, како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, у начелној расправи, обезбедиће се већа транспарентност у поступцима јавних набавки, а отварање понуда ће се такође одвијати електронским путем, што ће, каже, допринети повећању поверења привредних субјеката у систем, а последично и повећању нивоа конкуренције у поступцима јавних набавки.

Закон се неће примењивати при куповини робе вредности мање од милион динара или када се уговарају радови јефтинији од три милиона.

Ако је предмет јавне набавке конкурс за дизајн за потребе дипломатских мисија, чија је вредност мања од 15 милиона динара, или радови до 650 милиона, ни у тим случајевима се закон не примењује.

Уводи се и нова врста поступка - "партнерство за иновације", па ће се услуге у области здравствене заштите и културе, спроводити по "блажем режиму", с краћим поступком.

Закон представља једно од мерила за отварање преговарачког поглавља 5 (јавне набавке) у преговорима са Европском унијом.

Усвојене измене и допуне других закона

Скупштина Србије усвојила је и измене и допуне Закона о привредним друштвима.

Изменама и допунама се уводи нови финансијски инструмент, право на стицање удела који издаје друштво са ограниченом одговорношћу и резервисаног сопственог удела, као новог правног института, за потребе издавања овог финансијског инструмента.

Превиђено је и да запослени у друштву са ограниченом одговорношћу и акционарском друштву учествују у расподели добити, као и да се проценат сопствених акција које акционарско друштво може расподелити запосленима и члановима управе повећава са три на пет одсто.

Посланици су усвојили и измене и допуне Закона о јавном дугу, измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Изгласали су измене и допуне Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања. Закон о Царинској тарифи, измене и допуне Закона о играма на срећу, измене и допуне Закона о дувану.

Усвојене су измене и допуне Закона о Централној евиденцији стварних власника, допуне Закона о прекршајима и измене и допуне Закона о посредовању у промету и закупу непокретности.

Усвојени завршни рачуни буџета после 17 година

Скупштна Србије усвојила је закон о завршним рачунима буџета за период од 2002. до 2018.године који показују како су се трошила средства буџетских корисника и како се управљало јавним финансијама.

Завршни рачуни су усвојени после 17 година, иако је то била законска обавеза.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је у расправи да Србија улази у период одрживости јавних финансија и да се коначно омогућава потпуна транспарентност у трошењу новца.

Он је подсетио да је у 2015. у циљу превазлиазења изазова програма фискалне консолидације направљен аранжман из предостражности са ММФ-ом који је успешно окончцан у фебруару 2018. године, а средства нису коришћена.

Ђорђевић је казао и да се од 2017. године остварује вишак у дрзавној каси од 35,5 милијарди динара, а 2018. године суфицит је био 32,9 милијарди динара, те оценио да је позитиван салдо у каси резултат домаћинског управљања јавним финансијама.

Рекао је да су у периоду од 2005. до 2008. године, када је био забележен суфицит у буџету, извршене бројне приватизације, углавном неуспешне, и да је тадашња власт узимала кредите који се сада враћају.

Министар је навео и да је кредитини рејтинг Србије од 2004. године до 2017. године био ББ -, а од 2017. године ББ, да би тек 2019. године кредитни рејтинг дошао на ниво ББ +.

Владимир Антонијевић председник Комисије за контролу државне помоћи

Скупштина Србије изабрала је Владимира Антонијевића за председника Комисије за контролу државне помоћи.

Антонијевић је и до сада обављао ту функцију.

Мандат председника Комисије за контролу државне помоћи је пет година.

За чланове Савета Комисије за контролу државне помоћи изабрани су Љиљана Благојевић, Марко Видаковић, Душица Ђорђевић и Драган Ђурђевић.

Одлуку о избору председника Комисије или члана Савета доноси Народна скупштина већином гласова свих народних посланика по предлогу скупштинског одбора надлежног за послове финансија.