Посланици расправљају о привредним друштвима

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је у начелној расправи да је реч о закону од нарочитог значаја за развој привреде и стварања повољног пословног окружења за оснивање и пословање привредних субјеката.

Изменама закона је предложено увођење новог финансијског инструмента, право на стицање удела који издаје друштво са ограниченом одговорношћу и резервисаног сопственог удела, као новог правног института за потребе издавања овог финансијског инструмента, објаснио је Ђорђевић.

Предложено је и да запослени у друштву са ограниченом одговорношћу и акционарском друштву учествују у расподели добити, као и да се проценат сопствених акција које акционарско друштво може расподелити запосленима и члановима управе повећава са три на пет одсто.

Посланица Српске радикалне странке Вјерица Радета рекла је да је Србија далеко од примене тог закона, јер је непримењив у нашим привредним друштвима.

Додала је да су радикали против усвајања измена и допуна Закона о привредним друштвима.

"Шта ће нама закон који ће бити само мртво слово на папиру из којег ће само једна ИТ компанија извући корист? Та компанија је већ довољно урадила, наговорила је локалне самоуправе на кредите за софтвере", рекла је Радета.

Посланик Српске напредне странке Верољуб Арсић одговорио је Радети да му њена изјава делује као теорија завере, те да банализује ствари како би стекла одређене политичке поене.

"Имали смо недавно закон о Агенцији за запошљавање и највећа примедба је била шта ако Агенција пропадне. А шта ћемо ако привредно друштво где је радник запослен пропадне", питао је Арсић и поручио да не треба банализовати законе.

На примедбе да нема довољно инвестиција у Србији, Арсић је рекао да је износ страних директних инвестиција у 2018. години био 3,5 милијарде евра, а процене су да ће 2019. години бити пет милијарди евра.

Мали: Ниједно јавно предузеће не представља фискални ризик

Министар финансија Синиша Мали рекао је да ниједно јавно предузеће у Србији данас не представља фискални ризик, односно не представља проблем за функционисање републичког буџета.

Мали је истакао да је нето резултат свих јавних предузећа у 2017. години био 23,6 милијарде динара, а 2012. године је био забележен губитак од 62 или 63 милијарде динара.

"То је велики помак напред. Данас је много боља ситуација и нама јавна предузећа више не представљају фискални ризик, управо због тога што посотји јасна контрола њиховог пословања. Та предузећа морају да добију сагласност за планове, ребалансе и више не траже додатан новац из буџета за своје пословање", рекао је Мали.

Навео је да у Министарству финансија постоји посебан сектор који се бави фискалним ризицима и анализом пословања јавних предузећа, јер, како је објаснио, не жели да се дешавају ситуације из ранијег периода када су се појављивали губици који нису били предвиђени.

"У претходном периоду, 2009, 2010, 2011, 2012. године било је ситуација када нисте имали под контролом ни гаранције које је држава давала за функционисање јавних предузећа и та пракса сада више не постоји", подвукао је Мали.

Подсетио је да јавна предузећа 50 одсто добити уплаћују у републички буџет, а 50 одсто користе за даљи напредак и развој.

Александру Шешељу одузета реч због добацивања и вређања

Председавајући Скупштине Србије Владимир Маринковић одузео је током расправе реч посланику Српске радикалне странке Александру Шешељу због "добацивања и вређања".

"Чекаш да ти (Александар) Мартиновић каже шта да радиш", добацио је Шешељ називајући Маринковића "бескичмењаком", након чега је председавајући одредио петоминутну паузу како би се страсти у парламенту стишале.

Маринковић је упутио опомену Шешељу, после чега му је посланик Српске радикалне странке добацио још једну увреду - "крпо, једна", због чега је уследила и друга опомена.

"Још једном ми то реците. Имате трећу опомену", рекао је Маринковић Шешељу и одузео му реч.

Потпредседник Народне скупштине је рекао да се труди да сви буду заступљени на равноправан начин, наводећи да неће дозволити опструкцију парламента.