Завршена расправа о сету финансијских споразума

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић образложио је сет финансијских споразума који су се налазили пред посланицима, међу којима је давање гаранција по задужењу ЈП "Србијагас" за изградњу гасовода Александровац - Брус - Копаоник - Рашка - Нови Пазар - Тутин.

Ђорђевић је навео да је за изградњу гасовода обезбеђен кредит код Банке Интеза од шеснаест милиона евра и код Рајфајзен банке од четири милиона евра.

Додао је да Србија улази у период одрживости јавних финансија.

"Расправа о завршним рачунима није само добра пракса већ и обавеза владе. Коначно омогућавамо да у Србији започне период потпуне транспрантности", рекао је Ђорђевић, наводећи да је период од 2002. до 2018. године обележен великим флуктуацијама на пољу јавних финансија.

Према његовим речима, 2002. остварен је буџетски дефицит од 40,3 милијарде динара, 2003. дефицит је био 42,9 милијарде динара, 2004. 22,1 милијарду динара, да би 2005. био забележен суфицит од 40,9 милијарди динара.

Ђорђевић каже да је 2006. забележен суфицит од 96,6 милијарди динара, 2007. је био 13,2 милијарде динара, да би 2008. буџетски дефицит био 40,5 милијарди динара. Период наредних година обележава тенденција раста дефицита, рекао је Ðорђевић и додао да је 2009. дефицит био 86,5 милиајрди динара

Према његовим речима, у 2010. фискални дефицит је био 105 милијарди динара, у 2011. је био 135,9 млрд динара, да би на крају 2012 дефицит био 196,4 милијарди динара.

Од 2013. дефицит пада, најпре на 173,8 милиарди динара, 2014. је био 174,3 милиарде динара, а 2015. је у циљу превазлиазења изазова програма фискалне консолидације направљен аранжман из предостражности са ММФ-ом који је успешно окончцан у фебруару 2018, а да та средства нису коришћена.

Ђорђевић је рекао да се од 2017. остварује вишак у дрзавној каси од 35,5 милијарди динара, да би 2018. суфицит био 32,9 милијарди динара. Оцењује да је позитиван салдо у каси резултат домаћинског управљања јавним финансијама.

Посланици су позитивно оценили што после 17 година може да се види како су се трошила средства грађана.

Посланик СРС-а Милорад Мирчић рекао је да неће да крије да му је драго што су коначно завршни рачуни пред посланицима, наводећи да радикали на томе инсистирају још од 2016.године.

"Скупштина није расправљала о томе на који начин су се трошила средства, а ми из СРС-а смо увек говорили да нема разлога да се то крије", рекао је Мирчић.

Посланик СДПС-а Милорад Мијатовић истиче да се у завршним рачунима може видети шта се дешавало у привреди земље, да они такође дају коначну информацију о приходима, расходима..

"То је прави златни рудник информација које говоре о једном времену и озбиљности државе", рекао је Мијатовић.

Посланик СПС-а Милетић Михајловић оцењује да је стављањем на дневни ред завршних рачуна направљен значајан корак ка управљању јавним финансијама.

"У претходних 18 година из завршних рачуна се виде трендови, али и последице неодговорних управљача буџетом. Одговорност за вођење државе данас је другачија и када су у питању привредни раст и државне финансије", рекао је Михајловић.

Истакао је да рачуни показују да економија у последњих седам година расте, наводећи да су приходи 2002. били 2,8 милиајрде евра, а 2018. око десет милијарди евра.

Посланица СНС-а Александра Томић указала је да од 2002. ниједна власт није смогла снаге да прикаже грађанима Србије како се трошио новац.

Навела је да је било тренутака када нису могле да се исплате плате и пензије, истичући да су економске реформе морале да се предузму тада да бисмо данас разговарали о изградњи инфраструктуре и новон инвестиционом програму.

Посланици ће сутра наставити расправу о завршним рачунима.