Шиб за РТС: Проширење ће бити у фокусу немачког председавања ЕУ

Амбасадор Немачке у Београду Томас Шиб каже за РТС да ће у фокусу немачког председавања ЕУ бити проширење, као и да земље Западног Балкана могу постати чланице ЕУ ако испуне услове и да то зависи од самих држава. Истакао је да се залажу за то да се што пре обнови дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ. Важно је да се преговори воде у конструктивној атмосфери, а кампања коју води Србија о повлачењу признања не доприноси бољој атмосфери, поручује Шиб.

Томас Шиб у интервјуу за РТС говори о европској перспективи региона, значају наставка дијалога Београда и Приштине, немачким инвестицијама, али и добитнику Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу.

Господине амбасадоре, наредне године Хрватска и Немачка председавају ЕУ. Обе земље као приоритет наводе проширење. Хоћемо ли до маја, када Загреб организује самит ЕУ–Западни Балкан, знати како се модел проширења мења и да ли је и у којој мери прихваћен француски предлог?

Европска перспектива која важи за све земље Западног Балкана утврђена је у Лисабонском споразуму, тако да се тај модел неће мењати. Земље Западног Балкана имају европску перспективу, могу постати чланице ЕУ ако испуне услове – то дакле зависи од самих држава.

Хрватска ће председавати пре нас, 1. јула председавање преузима Немачка и у нашем фокусу ће бити проширење ЕУ. Ми се надамо да ће тада и Европски савет донети одлуку да се отворе приступни преговори и са Албанијом и Северном Македонијом.

Може ли Немачка да увери Француску у потребу даљег проширења? Рекло би се да постоје разлике између Немачке и Француске када је реч и о проширењу и будућности ЕУ уопште.

Важно је нагласити да је Француска изнела предлог такозвани "нон пејпер", да европска перспектива остаје неизмењена, па и за земље Западног Балкана. Оно што Француска жели је да сама методологија буде побољшана, јер увек можете побољшати процесе. Ту се слажемо са Французима. Треба сачекати да Европска комисија презентује своје предлоге почетком године. Ми смо спремни да их погледамо и размотримо.

За нас је само важно да се сам процес приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом неће одуговлачити. Зато се залажемо и надамо се да ће та одлука Европског савета бити донета наредне године.

Ви често у интервјуима потенцирате потребу да се дијалог Београда и Приштине што пре настави, уз то везујете и европску перспективу Србије. А зар вам се не чини да је дијалог сада прилично далеко, јер је и формирање владе у Приштини под знаком питања?

Дијалог о нормализацији свакако је један од наших приоритета. На крају крајева – то је и услов у приступном процесу за Србију, утврђен у поглављу 35. Дакле, однос између Косова и Србије мора бити нормализован на основу свеобухватног дијалога.

Нажалост, он је заустављен више од годину дана. Ми се залажемо да се што пре обнови уз посредовање ЕУ. Нови представник за спољну политику Борељ већ је рекао да ће то бити један од његових приоритета. Видећемо да ли ће именовати новог посредника, из наше перспективе – то би била добра иницијатива.

Чињеница јесте да треба прво формирати владу у Приштини. Надам се да ће се то ускоро догодити и да ће се дијалог обновити. У то спада и укидање такси. И ЕУ и Америка месецима о томе говоре. Сматрамо да су таксе лоше за регионалну сарадњу и да су прекинуле дијалог. И, дозволите да кажем нешто што овде не воле да чују, важно је да се преговори воде у конструктивној атмосфери, а кампања коју води Србија о повлачењу признања не доприноси бољој атмосфери.

Боље се очигледно разумемо када је реч о економији. Често се говори о добрим економским односима Србије и Немачке, у Србији је велики број немачких фирми, али још нема неке заиста велике инвестиције која би променила крвну слику неког дела Србије. На пример, као "Фолксваген". Може ли се тако нешто очекивати?

Као амбасадор у Београду сам се заиста заложио да "Фолксваген" дође у Србију, али то је одлука коју је донело само предузеће. Напоменуо бих да стално долазе инвеститори из Немачке. Ми смо годину и по дана овде. Говорили смо тада о 40.000 радних места која су отворена. У међувремену, говоримо о 60.000. Дошло је до бума инвестиција које су порасле на 2,5 милијарди евра од 2000. године.

Велике компаније овде инвестирају. На пример ЗТФ у Панчеву, глоблани актер МТУ у близини Панчева. То је предузеће које има велику акцијску вредност. Наравно да би било лепо да је дошао "Фолксваген", али тренд је узлазни и позитиван. Било би лепо да је дошао "Фолксваген", али доћи ће друга предузећа.

На локалним изборима у немачким покрајинама може се приметити да две народне странке, најјаче странке у Немачкој губе подршку гласача. Да ли је то слика само Немачке или је то нешто што чека целу Европу?

Сматрам да се слика о традиционалним странкама мења. Не само у Немачкој, него и у другим земљама. Ми већ дуго имамо велике коалиције, где две највеће странке формирају владу. Имамо више странака у Бундестагу него што је то било пре неколико година, али то није феномен који важи само за Немачку. То се односи на све земље Европе.

Ствари се мењају, прилике се мењају. Зелени су релативно млада странка која ужива све већу подршку, јер је важност заштите климе велика тема која је у фокусу. Следећи избори за Бундестаг ће бити у септембру 2021. Како да вам кажем... Понекад се ту подгреје неки страх на рачун традиционалних странака. Ми у Немачкој имамо популистичку странку, али таквих је било и раније, па су нестале. То је нормална појава и у Немачкој имамо сасвим устаљену процедуру, стабилну политичку културу, стабилне институције које добро фукнционишу.

Чињеница је да ће доћи једна ера после владавине савезне канцеларке Меркел. Иако је већ дуго на челу немачке владе, тешко је и замислити да ће то тако бити. Али, то је нормално у политичкој култури у Немачкој.

Јуче је додељена Нобелова награда за књижевност Петеру Хандкеу. Знате и сами шта се све догађало од када је објављено да је он добитник. Срби и Немци га другачије виде. Јесте ли ви читали Хандкеа? Шта ви мислите, могу ли се у његовом случају одвојити политика и књижевност?

Могу само да вам кажем да сам Хандкеова дела прочитао и то са задовољством. Добио је награду за књижевно дело и стваралаштво и свакако је истакнути познавалац језика и књижевности, због чега је и добио Нобелову награду. Шта је још говорио, то не желим да коментаришем.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 12. дец 2019, 16:01) - Djuradj [нерегистровани]

@Nista od toga

I sad po tvojem nekavom razmisljanju,treba nemacke poslodavce,i ostale, isterati napolje da bi nas primili u EU.?

(четвртак, 12. дец 2019, 15:47) - anonymous [нерегистровани]

Ambasadore...

... nije nego. Sve vidjeno i slušano po hiljadu puta. Pa nismo ni mi pali sa grane.

(четвртак, 12. дец 2019, 15:10) - anonymous [нерегистровани]

Nista od toga

Pa zar mislite da oni kao najveci poslodavac u Srbiji sa preko 60.000 zaposlenih zele Srbiju u EU? Naravno da ne zele. Ovde dobijaju najbolje besplatne lokacije uz auto-put sa svim komunalnim prikljuccima i jeftinom radnom snagom. Lazu nas vec 20 godina za ulazak. Pa kome treba jaka Srbija. Njima sigurno ne.