Девет земаља ЕУ за "убрзане интеграције" Западног Балкана

Предлог који су потписале Италија, Аустрија, Чешка, Словачка, Пољска, балтичке земље, Словенија и Малта, наводи се да врата ЕУ остају отворена за Балкан и да неопходне унутрашње реформе ЕУ не могу бити предуслов за наставак овог процеса.

После француског предлога за реформу политике проширења, на столу је сада и предлог групе земаља које се сматрају наклоњеним пријему Балкана у ЕУ. Земље потписинице износе следеће принципе за нову политику проширења: пуноправно чланство је крајњи циље процеса, напредак треба да буде заснован на заслугама, уз строге али фер услове, подстицање регионалне сарадње и добросуседских односа и компатибилност са постојећим преговарачким оквиром.

Заједнички папир предлаже груписање преговарачких поглавља по главним тематским областима и њихово заједничко отварање.

За разлику од француског предлога, наводи се да би више група поглавља могло да се отвара паралелно, а не једна за другом.

Потписнице траже бољу структуру поглавља 23 и 24 о владавини права, са јасним препорукама и крајњим роковима и већу помоћ ЕУ и земаља чланица у борби против корупције и организованог криминала.

Шта су политички, а шта финансијски подстицаји

Документ предлаже јаче финансијске и политичке подстицаје за земље Балкана и конкретније користи за грађане, засноване на принципу "више за више".

"Политички подстицаји треба да укључе и састанке Европског савета са лидерима Западног Балкана на годишњем нивоу; повећано учешће представника Западног Балкана на одабраним неформалним састанцима Савета, у техничким одборима, радним групама Комисије, као и у одборима Савета ", стоји у документу.

Ефективни и циљани финансијки подстицаји треба да награде напредак у реформама, а циљ таквог приступа треба да буде смањивање економског јаза између ЕУ и региона, наглашава се у предлогу и додаје да "треба размотрити поступно учешће на јединственом тржишту ЕУ и отварање нових програма ЕУ за Западни Балкан".

Предлог, међутим, не говори о повећању износа бесповратне помоћи, нити о ранијем отварању вишеструко већих структурних фондова ЕУ, резервисаних за земље чланице. Потписнице документа траже од Европске комисије да примену законодавства ЕУ у свакој области представљају на мерљивији, јасан и упоредив начин, како би се постигао шири консензус о оценама реформи.

Девет земаља чланица предлажу и огранизовање годишњих "Европских конференција" на Западном Балкану уз учешће националних парламената и Европског парламента, које би промовисале "дијалог и консултације ".

Такође, земље Балкана требало би да буду укључене у предстојећу Конференцију о будућности Европе која треба да предложи реформу унутрашњег функционисања Уније.

Европска комисија ће у другој половини јануара, узимајући у обзир различите ставове земаља чланица изнети свој предлог за реформу политике проширења.

Комесар за проширење Оливер Вархељи оценио је да нова методологија не би требало да се односи на Србију, јер би то значило "промену правила игре која је већ у току ", али је нагласио да би неки елементи могли да се примене и на Србију, да би се процес преговора учинио динамичнијим и ефикаснијим.