На Косово и Метохију се вратило мање од 30.000 расељених

Извештај обрађује повратак од 2015 до краја 2018. године и истиче да се у том периоду на Косово вратило 2.209 расељених особа.

Већина повратника у те четири године су Срби (1.009), затим Египћани (417), Роми (357) и Ашкалије (218). Међу повратницима Албанци чине најмањи број. Њих 112 вратило се у Северну Митровицу и Звечан.

Срби су се углавном вратили у општине у којима чине већинску заједницу, као што су – Штрпце, Грачаница, Ново Брдо и Ранилуг, али је приметан повратак и у друга места, укључујући Обилић, Исток, Клину и Гњилане.

Роми, Ашкалије и Египћани углавном су се вратили у општине за које се зна да у њима традиционално живе припадници њихових заједница.

У четири године праћења повратка, примећено је да је тај процес био ометан проблемима у вези имовинских права, безбедносних инцидената и случајева противљења повратку од стране примајуће заједнице.

Овај период по мисији ОЕБС-а на Косову обележили су значајни догађаји попут почетка изградње великог повратничког насеља "Сунчана долина" у Звечану у јуну 2016. године, затим протести против повратка расељених Срба у селу Мушутиште у општини Сува Река у августу 2016. године и спонтани повратак 13 косовских Срба у селу Љубожда у општини Исток у марту 2017. године.

У 2018. године безбедносни инцидент утицали на посете расељених српским православним верским локалитетима у – Ђаковици, Доњем Петричу, Клини и Студеници, у општина Исток.

ОЕБС оцењује да скоро двадесет година од завршетка сукоба на Косову, упркос значајној међународној помоћи и циљаним програмима, велики број расељених лица унутар и ван Косова није пронашао одржива решења која би им омогућила да живе стабилно и достојанствено.

Ниска стопа повратка и трендови смањења броја потврђују да и даље постоје проблеми који отежавају повратак, узимајући у обзир да и дуготрајно расељење само по себи доводи до мањег интересовања за повратак.

ОЕБС подсећа да је у јануару 2018. године усвојена и ступила је на снагу Уредба бр. 1/2018 о повратку расељених лица и трајним решењима.

Она представља значајан корак у обједињавању процедура и координацији између различитих механизама активних у процесу повратка, али централизује позицију одлучивања када је у питању пружање хитне помоћи.

Имовинска питања успоравају повратак

ОЕБС на Косову на основу активности спроведених да би се подржао повратак, закључује да општине често на систематски начин не поштују своје обавезе.

Многи општински механизми не функционишу на одговарајући начин или редовно, а у пружању помоћи за повратак и даље се претерано ослањају на подршку донатора.

Имовинска питања и даље успоравају напредак у погледу повратка. Бесправно поновно заузимање имовине и препреке у додели земљишта за програме стамбене помоћи ометају расељена лица у остваривању њихових имовинских права.

Са новим Законом о порезу на непокретну имовину и Националном стратегијом Косова за имовинска права забележен је напредак у области законодавства и практичне политике, али је конкретне резултате углавном предлагала међународна заједница.

Безбедносни инциденти и противљење повратку од стране примајуће заједнице и даље утичу на повратнике. Иако већина инцидената укључује ситан кримина, они и даље негативно утичу на перцепцију повратника о сигурности, посебно када пријављени случајеви остају нерешени, а починиоци неидентификовани.

У препорукама ОЕБС поручује косовским институцијама да унапреде институционалну сарадњу између владиних и општинских институција кроз одговорности које ће олакшати процес повратка.

Решити питање бесправног поновног заузимања имовине изменом Закона тако да укључује вишеструке деложације за бесправно заузету имовину, затим доделити одговорност једном телу које би се бавило координацијом између владинихи општинских тела на питањима доделе земљишта.