Колико смо далеко од решења питања несталих беба

У Скупштини је одржано и прво јавно слушање Предлога закона о утврђивању чињеница о бебама за које се сумња да су нестале из породилишта. Држава жели да заштити права грађана и суочи се с једним од најтежих кршења људских права, каже председица парламента. Удружења родитеља несталих беба незадовољна су предложеним решењем, јер, како иситичу, не даје одговоре за којима годинама трагају.

На истину о својој деци родитељи чекају између двадесет и педесет година. Први пут њихов проблем стигао је у Скупштину Србије.

Мирјана Новкомет из удружења "Београдска група родитеља несталих беба" сматра да треба спровести истрагу са посебним овлашћењима.

Овим решењем само би се продужила патња, бол и агонију нас и наших породица. Не желимо да надокнадом штете продамо последњу наду о судбини наше деце. То је последња нада, наглашава Новокметова.

Претходно поцепавши текст предлога закона, Владимир Чичаревић из "Родитеља несталих беба Србије" поручује држави да донесе закон који ће решити трговину децом у Србији, поручује Чичаревић.

И посланици кажу предлог Закона мора да се доради.

"Овај закон не решава питање несталих беба јер ће довести родитеље да за своји емотивни однос према свему и државу којој су везане руке или нема политичку вољу, надокнади новцем", сматра посалница Странка модерне Србије Татјана Мацура.

Како додаје, применом члана 21 став 3 рећи ће се да је немогуће спровести истрагу и тиме је прича завршена.

Наташа Михаиловић из СДПС-а истиче да ако се нема слуха за родитеље несталих беба, онда је свака расправа узалудна.

"На крају, зашто доносимо овај закон? Зато што је тако рекао Стразбур. Држава ће донети закон али закон мора да задовољи обе стране", наглашава Михаиловићева.

Од Стразбура одштета, од државе – мук

У Стразбуру Зорица Јовановић и њен супруг добили су пресуду од Суда за људска права - одређено им је право на породични живот.

Држави је наложено да у року од годину дана утврди шта се догодило са њиховим дететом. Добили су 10.000 евра, као надокнаду за нематеријалну штету. Пет година касније они и даље чекају.

Фредрик Сундберг из Одељења за извршење пресуда Европског суда правде каже да је неопходно успоставити добре механизме за утврђивање чињеница, а да је закон само први корак.

"Не гледајте на овај закон као на крај, то је почетак. Кашњење није само српски проблем, то је и европски проблем у Савету Европе и мали је степен разумевања дугог одлагања", указује Сундберг.

"Не можете да наставите разговоре, а да немате решење и да имате кредибилитет у Европи", поручује Сундберг.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић наводи да се закон се доноси како би се испитало понашање у смислу поделе надлежности извршне власти у Србији, институција које су под надзором Министарства здравља, МУП-а, као и нашег правосуђа.

Наредне недеље комитет министара у Стразбуру поново ће разматрати случај беба због нечињења.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.