Укида се цензус за референдум, одлуку доноси већина изашлих

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић нагласио је да је циљ предложених законских измена усклађивање са Уставом, уз оцену да је постојећи закон по низу својих решења рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом и да ограничава коришћење демократских механизама гарантованих највишим правним актом.

"Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи је донет 1994.године, а минимално измењен 1998.године, али је примена низа решења тог закона у пракси показала велике недостатке, због чега се референдум и народна иницијатива ретко користе", рекао је Ружић на Округлом столу о Нацрту Закона о референдуму и народној иницијативи.

Како је навео, од увођења вишестраначја у Србији одржана су свега три референдума на републичком нивоу - 1992, 1998. и 2006.године, и то на предлог Народне скупштине, али не и грађана.

Када је реч о народним иницијативама, забележена је само једна за коју би се, указао је Ружић, условно могло рећи да је остварена по важећем Закону, а то је иницијатива Фондације "Тијана Јурић" за промену кривичног законика.

"На локалном нивоу успешни референдуми су се одржавали само по питању уводења месних самодоприноса, што указује да се ови демократски институти слабо примењују у Србији и то стање желимо да променимо", нагласио је Ружић.

Према његовим речима, ресорно министарство је већ променом Закона о локалној самоуправи фиксирало потребан број бирача за покретање народне иницијативе на пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе.

Како је указао, том изменом укида се могућност да јединице локалне самоуправе статутима самостано утврђују овај проценат што је раније, каже Ружић, за последицу имало то да су поједине локалне самоуправе предвиђале непримерено високе проценте који су се кретали и до 25 одсто.

Ружић је нагласио да је омогућавање грађанима да ефикасно остварују своје право да учествују у вршењу власти, путем референдума и народне иницијативе, једна од активности утврђених Програмом рада Владе Србије за 2019. годину, али и Акционим планом за реформу јавне управе, донетим средином 2018.године, као и Акционим планом за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Србији за период 2018-2020.године.

Израду Нацрта Закона о референдуму и народној иницијативи и организацију хјкавниох расправа помогла је Влада Швајцарске у оквиру пројекта "Подршка спровођењу Акционог плана Стратегије реформе јавне управе - реформа локалне самоуправе 2016-2019".

Кворум за референдум 

Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић рекао је да је једна од кључних неусаглашености важећег закона са Уставом тзв. кворум за референдум, односно, одредба по којој успех референдума предвиђа изазност више од половине уписаних бирача.

С друге стране, појаснио Могић, чланом 203. става 8 Устава Србије утврђено да се одлука о промени највишег правног акта доноси уколико за њу гласа већина од изашлих бирача.

"Било је разних коментара у јавности шта је смисао укидања кворума за референдум. И да одустанемо од доношења новог закона и да се ништа не промени, ако би се одржао референдум за промену Устава, не би могао да се примени важећи закон, јер је Устав то експлицитно одредио", казао је Могић, који је тзв. кворум за референдум означио као један од кључних проблема за примену тог демократског института.

Како је рекао, нови закон треба да донесе решења усклађена са Уставом, да промовише стандарде најбоље праксе и подстакне нове процесе и начине комуникације између власти и грађана.

Могић је навео да досадашња законска решења нису познавала нити су уређивала све врсте референдума која познаје нови Устав, а предложеним законом уређују се обавезни и факултативни (саветодавни) референдум, као и претходни и накнадни референдум на захтев бирача или посланика/одборника на целој или на делу територији.

"Предвиђа се и проширење круга бирача са правом учешћа на референдуму на интерно расељена лица, док се потписи за народну иницијативу могу прикупљати електронским путем", навео је Могић.

Према предложеном закону, референдумску кампању може да води свако правно лице или група грађана, а контролу финансирања спроводи Агенција за борбу против корупције.

Јавна расправа о Нацрту Закона трајаће до 22. новембра, а претходне две одржане су у Нишу и Новом Саду.