Косово и Метохија – шта ће бити за пет година

Пре доласка Ричарда Гренела, специјалног изасланика Доналда Трампа за дијалог, у Приштину и Београд из медија су стигле његове особине и навике. Недоследан у ставовима, недовољно дипломата за дипломату и, иако је то готово немогуће, твитује више од Доналда Трампа.

Ипак, да је доследан у недоследности, чини се, потврђује то што његов став о састанцима са српским и косовским политичарима нисмо чули ни видели, чак ни у твитовима. Пренели су га политичари кроз штура и општа саопштења.

Председник Србије је кратко одговорио на питања новинара: "Разговор је био озбиљан, отворен и одговоран и то је све што могу да кажем."

Именовање америчког амбасадора у Берлину затекло је готово све актере у Србији – садашње и бивше. Неке је подсетило на већ виђен сценарио.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић сматра да ће Гренел рашчистити терен. "Мислим да ће читав низ питања која су оптерићивала дијалог, од такси до свега што је испровоцирало Харадинаја да се на таксе одлучи, да ће бити збрисано. Мислим да је наше искуство са Дејтоном ваљда довољно јасна порука шта можемо да очекујемо од представника САД. Гренел игра исту улогу као Холбрук пре 24 године."

Борко Стефановић из Савеза за Србију није сигуран да он доноси решења. "Нисам сигуран да доноси решења, више притисак на наше руководство, да постоје рокови нашег режима, да су истекли, да нема могућности за ситно маневрисање", каже Стефановић.

"Тешко је разговарати са људима који долазе као политичке убице, они не разговарају, они диктирају, али оно о чему треба размишљати је да низ фактора може да промени ситуацију у корист Србије. Први, да се укључи Русија како су се САД укључиле, треба инсистирати да и Русија буде присутна. Други фактор присуство Америке, видети какве диктате поставља, трећи фактор времена, да би се добило у времену. Америка следеће године улази у председничку кампању", каже Милорад Мирчић из СРС-а.

Прве замерке на Гренела 

Пре тога, неки верују, а немачки медији пишу, да је Гренел дошао у Берлин како би оснажио своју позицију у Вашингтону.

За разлику од његових претходника, који су могли да се похвале одличним везама са канцеларијатом и другим важним личностима, Гренел је изабрао другачији пут на чијем крају нису отворена врата главних актера у Берлину.

Меркелова га наводно до сада није примила. Али је он крајем прошле године у Берлину угостио Хашима Тачија. У владајућем СНС-у износе прве замерке на рачун Гренела.

"Чини ми се да је понашање Гренела пристрасно, није довољно оштар према Приштини, од Београда очекује да се одрекне КиМ, а да заузврат добијемо економски инјекцију. Он инсистира на причи: ако се постигне решење да ће регион економски напредовати", каже Милован Дрецун.

То је потврдио и победник косовских избора Аљбин Курти, који је пренео да је Гренел у разговору са њим инсистирао на томе да је за инвестиције на Косову потребан брз коначни споразум са Србијом. Не и шта би у њему могло да пише.

Његовим именовањем као тема се опет наметнула територијална корекција. А све због репутације да је Гренел близак недавно смењеном Трамповом саветнику Џону Болтону, који се тој опцији није противио ако би била производ договора две стране.

"Не мислим да нуде папир и кажу потпишите и ви и они. Они хоће да се преговара мало, да се виде позиције, пре свега наша, где су границе до којих можемо да идемо, позиције дугих, попут Русије. Видите да је Гренел амбасадор у Немачкој, која се противи неким идејама које су стизале из Вашингтона, можда такође треба ту тражити улогу мисије Гренела да мало приближи ставове Вашингтона и Берлина", верује Дрецун.

Стефановић је против разграничења као опције за решење косовског питања. "Мислимо да је штетна, то је отварање Пандорине кутије, да не говоримо о томе да ће већи број Срба остати у независном Косову. Оно што је проблем, ми не знамо план наше власти."

Промена граница није опција ЛДП-а.

"То је супротно свему што је била моја политика, али наши проблеми су толико велики да не треба стављати препреке на могућност договора. Ако се косовски Албанци, српска заједница на Косову и Србија договоре око нечега што је прихватљиво на крају и једнима и другима, ја мислим да међународна заједница то треба да подржи", сматра Јовановић.

Пре тога чекали су крај косовских избора – од Ангеле Меркел, преко Еманула Макрона који би да се активно укључи у дијалог, до Русије која је спремна да се укључи ако то Београд затражи.

О новим посредницима Александар Вучић не жели да спекулише. Пошто је раније рекао да је његова косовска политика доживела пораз, сада се, каже, залаже да добијемо највише што можемо и изгубимо најмање што морамо.

Политика СНС-а, према речима Дрецуна, јесте да се сагледа реалност у којој се налази решавање косовског проблема, да се сагледа међународна ситуација, да се види како да решимо то питање а да задржимо део наших интереса, да спречимо да Косово стекне пун међународноправни капацитет, одвоји дефинитивно од Србије и присаједини са Албанијом.

За лидера ЛДП-а, некада са Зораном Ђинђићем, заговорника политике стандарди пре статуса, Косово је један у низу тешких националних пораза. Данас предлаже исто што и 2005. године.

"Србија треба да инсистира на принципима консензуса и конститутивности предлажући да за признање Косова тражимо за српски народ конститутивни статус, кроз уставну дефиницију Косова као државе албанског и српског народа, штитећи српску заједницу уз све позитивне међународне прописе и инсистирање на том статусу консензуса при одлучивању, да нема прегласавања на важним питањима."

Некада шеф преговарачког тима Београда, данас је један од аутора декларације о помирењу српског и албанског народа. Решење за косовски проблем тражи у оквирима Устава, Резолуције 1244 и међународног права.

"То се пре свега односи на нормализацију кретања људи, робе и капитала, омогућавање бесплатних здравствених услуга, регулисања притања образовања и културне сарадње, сарадње полиција и тужилаштава, што немамо, а види се на случају убијеног Оливера Ивановића. Сви ти кораци плус оно што смо се у оквиру Савеза договорили – нећемо признати независност Косова, и да желимо да кроз дијалог дођемо до решења. То показује да смо ми против замрзнутог конфликта и да ми имамо јасан план и жељу да решимо косовски проблем", каже Стефановић.

Са ставом – Косово формално у саставу Србије, решење виде и радикали.

"СРС има јасан став, базира се на Уставу и у оквирима Резолуције 1244 с тим што СРС и даље инсистира: косовско питање може да се решава у преговорима тако што границе Србије не могу бити промењене. Тако треба тражити решење у оном делу где треба прво направити асоцијацију 12 општина, и дати пуну аутономију Албанцима, али све у оквирима Србије", сматра Мирчић.

По свему судећи будућа власт би да иде путем реципроцитета, стазом на којој нема приче ни компромиса о статусу, територијалном интегритету и суверенитету, дакле, ни подели. Курти би дијалог пре српских парламентарних избора.

"Ми смо прогласили независност пре више од 11 година у овим границама које имамо данас и нећемо одустати од тога. Статус Косова је завршена ствар и једино ако постоје захтеви о потребама српског становништва на Косову, можемо да разговарамо о томе", изричит је лидер Самоопредељења.

Јовановић: Србија талац Косова 

Чедомир Јовановић сматра да то што један број земаља не признаје Косово не негира косовску независност од Србије, већ само проблематизује косовску стварност, а та фрустрација се испољава према косовским Србима и самој Србији. Сматра и да је Србија талац Косова.

Милован Дрецун је уверен да политика власти није политика отежавања живота људима који живе на КиМ.

"Наравно да нећемо прихватити да Косово постане чланица Интерпола, да постане члан Унеска, радом на повлачењу признања не желимо да се отежа ситуација у Приштини него да је натерамо на рационално понашање, да седнемо и разговарамо о статусу, јер они то неће да чују, за њих је то завршено."

Борко Стефановић верује да је измештање статуса из разговора, а договарање свега сем статуса, пут којим треба ићи.

Од путева и странпутица зависи и виђење Косова за пет година. Радикали при својој позицији.

"Све зависи од тога ко је на власти, по нама српским радикалима, и после пет година и после 500, Косово је у оквирима Србије", каже Мирчић.

"Ту где и сада, на Балкану, без признања независности од стране Србије, на путу нормализације односа са Београдом". Ту Косово смешта Борко Стефановић.

За Чедомира Јовановића будућност Косова зависиће од спремности у Београду да након договора будемо другачији.

Милован Дрецун види две опције. "То зависи да ли ће бити постигнуто решење, ако се постигне дугорочно одрживо решење, Косово може економски да напредује. Ако не буде договора, онда ћемо ићи путем још јаче дестабилизације, јачања тензије, а са могућношћу изазивања сукоба, чак и ратних, јер мислим да је циљ политичара и у Тирани и у Приштини да се Косово и Албанија интегришу и формално, мада су и сада у практично смислу далеко одмакли".

Циљеве изасланика Ричарда Гренела, осим да се постигне свобухватни споразум, нисмо чули.

Један од наводно ретких његових пријатеља у Берлину, бивши немачки министар здравља, рекао је да он осваја на други поглед.

За размену погледа свакако ће бити времена. За крај тражења решења између Београда и Приштине многи су у календару убележили средину следеће године.