Заев и Рама стижу у Београд, сутра о "малом шенгену"

Састанак, на којем ће, према ранијим најавама, највише бити речи о регионалној сарадњи и економском повезивању, уклањању баријера у пословању и слободнијем протоку робе, људи и услуга на територији три земље, биће одржан у Новом Саду, у Официрском павиљону Петроварадинске тврђаве.

Како сазнаје Танјуг, сутра ће бити потписана декларација о намерама, а након састанка, тројица званичника ће се обратити медијима.

Вучић, Рама и Заев су о тој теми већ неформално разговарали током Генералне скупштине УН у Њујорку у септембру, а српски председник је тада најавио да ће на састанку у Новом Саду бити конкретизовани планови о повезивању тржишта у региону, односно о креирању својеврсног "малог шенгена".

Вучић је рекао да је за ту идеју добио "пун консензус" премијера Северне Македоније и Албаније.

Намера је и да се оде корак напред у односу на ЦЕФТА споразум, који је доведен у питање након што је Приштина увела таксе на робу из централне Србије и БиХ.

Економисти оцењују да би успостављањем "малог шенгена" на Западном Балкану компаније из целог региона добиле веће регионално, заједницко тржиште са готово 20 милиона потрошаца.

Иницијативу су поздравиле регионалне коморе свих земаља Западног Балкана, које окупљају више од 350.000 компанија.

Ова, али и друге, колико економске, толико и политичке иницијативе српског председника навеле су недавно љубљански ИФИМЕС на оцену да је Србија, захваљујући Вучићу, постала епицентар дешавања у региону и кључна за мир и стабилност, а он сам - кључни политички лидер.

Ту позицију му је, указује љубљански Институт, на својеврстан начин признала и потврдила немачка канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ), која је тражила сусрета са Вучићем на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, а није се, додају, састала ни са једним другим челником из региона.

Ураво Меркел и Вучић најзаслужнији су, наводи ИФИМЕС, за покретање Берлинског процеса, у августу 2014. године, који се показао као до сада најважнија иницијатива за јачање регионалне сарадње земаља Западног Балкана и њихове европске интеграције.

Сусрет са Заевом и Рамом, иначе, долази после трилатералног састанка са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и члановима Председништва БиХ, који је такође био у функцији чвршћег регионалног повезивања и сарадње на заједничким пројектима.

Корак у том смеру је било и отварање интегрисаног граничног прелаза Прешево - Табановце између Србије и Северне Македоније.

Заједнички економски развој и успостављање малог Шенгена су приоритети у регионалној сарадњи, јер мале земље, појединачно, не могу да привуку глобалне инвеститоре и теже могу да осигурају одржив економски раст и развој.

Вучић се, промовишући идеју о "малом шенгену" у Њојорку позвао управо на те аргументе.

За нас би било важно, због слободног протока робе и услуга, да се у то "увуче" и Приштина, да све буде на још вишем нивоу економских интеграција него у оквиру ЦЕФТА и да се привуку и Босна и Црна Гора, навео је тада српски председник.

Управо питање укључивања Приштине вероватно ће бити високо на агенди албанског премијера Едија Раме током сутрашњих разговора у Новом Саду.

Северна Македонија оберучке је прихватила ову идеју.

Из Кабинета председника владе поручено је, у изјави за Танјуг, да је њена реализација јединствена могућност да се међусобно повезивање земаља региона интензивира и тиме убрза и интеграција у ЕУ.

И председник Привредне коморе Албаније Николин Јака сматра да је идеја Вучића о укидању трговинских баријера између Србије, Северне Македоније и Албаније добра, да њена реализација може да убрза процес интеграција земаља на Западном Балкану, али сматра да би она продубила политичку нестабилност на Западном Балкану уколико би било која земља из региона била искључена из ове иницијативе.

За албанску економију је јако битно да идеја о креирању такозваног "малог шенгена" укључује све земље на Западном Балкану, јер би то донело политичку и економску стабилност региона, поручио је Јака у ранијој изјави за Танјуг.