ДСС и СПАС - више од коалиције, мање од сарадње

Када наредне године избори буду расписани, знаће се и коначна одлука  - не само ко ће на тим изборима учествовати, него и са ким ће. До тада је остало шест месеци, а исто толико говори се и о могућој сарадњи Милоша Јовановића и Александра Шапића.

Њихови разговори трају од пролећа, а предмет није била само коaлиција, него смо чули чак и озбиљинију понуду.

"Нудио сам једну врсту нове организације, рецимо да сам и ја био спреман да се одрекнем свог имена. То не би била коалиција него нова организација и нови правац на заједничким тачкама где бисмо се сложили, у даље детаље не бих улазио", каже Александар Шапић, председник Српског патриотског савеза (СПАС).

Појашњава да иако нису нашли заједнички језик, свако је на своју страну кренуо "без тешких речи и емоција".

Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић не говори о детаљима - како каже нису се договорили и "најнормалније свако иде својим путем".

"Неки су рачунали коалицију ДСС-СПАС као готово извесну, чак и док су преговори још трајали", каже Јовановић.

Више података него што су Шапић и Јовановић сада спремни да открију, било је у штампи.

Писало се како би у њихов савез био укључен и Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, који се дистанцирао од Савеза за Србију. Ипак, Шапић тврди да није било преговора ни са ким осим изнеђу ДСС-а и СПАС-а.

Иако сада кажу да политичко деловање настављају одвојено, неки аналитичари сарадњу ДСС-а и СПАС-а и даље не искључују. Како због програмске  оријентације странака, тако и због резултата истраживања јавног мњења.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да би та коалиција имала синергијски ефекат и да би заједно боље прошли у збиру него свака странка одвојено.

Главник уредник Недељника Вељко Лалић скептичан и кад је у питању трио Јовановић, Шапић, Стаматовић.

"Ако бисте ДСС узели као једну конзервативно утемељену странку, не видим на чему би се ту правила коалиција. Ту бисте имали Стаматовића који се бави жичаром, Шапића који се бави Новим Београдом и ДСС који се бави Косовом. То би била само цензус коалиција, а оне не дају резултате", каже Лалић.

Анђелковић, пак, сматра да је данас време другачије него 90-их кад је била јаснија подела на националне и грађанске странке.

"То се данас измешало, гласачима опозиције кључно је како се странке односе према власти", каже Анђелковић.

Да ли је бојкот исто што и Бели Прелетачевић?

Излазак на изборе или пак бојкот избора - да ли став о томе тренутно прави кључну разлику међу странкама опозиције?  На одлуку о изборима можда би могла да утиче и Европска унија, чији представници наредне среде долазе у Београд, како би посредовали у преговорима власти са опозиционим партијама. Шапић не гледа благонаклоно на долазак европских посредника.

"Нису нам потребни странци да бисмо разговарали ми Срби са Србима, нисам се томе надао, јер није ми потребан странац као гарант...а зашто су неким другим потребни, то ја не знам", каже Шапић.

Странка Александра Шапића и Демокрастка странка Србије Милоша Јовановића још нису донеле коначну одлуку да ли ће учествовати на изборима на пролеће.

"Ја немам ништа против бојкота, али он је средство, није циљ. А питање је да ли је то сврсисходно и да ли ће довести до тога... Јер ако идете на ванинституционалну борбу, морате знати шта даље. Ја се бојим да ће бојкот 2020. године бити као Бели Прелетачевић 2017. године. А то је једно велико ништа", објашњава свој став Јовановић.

СПАС Александра Шапића одлуку о изласку донеће кад избори буду расписани, а зависиће од прилика у друштву, медијима и на политичкој сцени, али и од процене какве су шансе странци да се избори за места у парламенту.

Како на бојкот гледају упућени посматрачи? За Драгомира Анђелковића тема бојкота је пре свега  унутаропозиционо питање.

"У овој фази су избори пре једна вста притиска ради бољих изборних услова и имиџа најжешћег опозиционара", каже Анђелковић.

Уредник Недељника, међутим, сматра да је већ и сама најава бојкота дала неки резултат и да то потврђује најављени долазак представника Европске уније. 

Оцењује да ангажман европских представника у преговорима власти и опозиције треба тумачити и у контексту решавања косовског питања.

"Ја мислим да би ЕУ могла да изврши притисак на опозицију да изађе на те изборе, јер уколико улазите у решавање косовског проблема треба вам парламент који има и грађанску опозицију која не може да буде радиикално против решавања косовског проблема и ја ту видим три сегмента бојкота - од којих је већ у најави успео, али је сад питање како даље", каже Лалић.

Али управо чињеница да Александар Шапић и Милош Јовановић нису гласни противници избора, разлог је због којег неки питају да ли су они "права опозиција". 

Управо зато упућени мисле да став странака о изборима може бити тема за полемику ко је права опозиција, а ко не.

"Ако и буде бојкота, ја мислим да можемо очекивати исту ситуацију као 1997. и треба очекивати рат оних који иду на изборе и оних који не иду, при чему ће једни тврдити да служе власти они који излазе, а ови други - да власти служе они који бојкотују, тако да ћемо имати репризу ситуације из 1997. године", закључује Анђелковић.

Да ли ће пратије које су већ прогласиле бојкот променити став - одговор на то питање можда бисмо могли да добијемо средином наредне недеље. Кад је реч о странкама Шапића и Јовановића, оне као да су се определиле за стару тактику ДСС-а: чекање.