Колико је Србија далеко од чланства у ЕУ

Функција комесара за проширење је део политичког договора. Предлог да је добије Мађар Ласло Трочањи ће проћи, кажу упућени, али очекују бурно саслушање у Европском парламенту.

"С једне стране, треба нама овде да опет подигне наду и очекивања о перспективи о томе шта све треба да се уради. С друге стране, треба да убеђује и земље које су скептичне према проширењу – да проширење треба да се настави", објашњава Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Помешана осећања о кандидату за чијег је мандата у правосуђу, кажу у Мађарској, посрнула владавина права.

"Уколико имамо председницу Европске комисије која међу својим приоритетима каже – Европска унија неће правити компромис када је у питању владавина права, поставља се питање кредибилитета таквог кандидата", наводи Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.

Многе погодне тренутке у евроинтеграцијама смо пропустили, али наше приступање Унији ће се проучавати због специфичности и оптерећења – од изручења Милошевића, и Хага до распада државне заједнице и косовског проблема. То нас, кажу у Европском покрету, не спречава да усвајамо европске законе у чему каскамо.

"Заиста бих волео да ми неко објасни какве везе имају Косово и неусвајање Закона о општој безбедности производа? Зашто годинама није доношен правилник о безбедности играчака, наша деца их користе, не Немачка или Француска, дакле то је политичка прича. Србија док то не реши неће ући, али Србија док ово не реши неће бити спремна за чланство", објашњава Владимир Међак из Европског покрета у Србији.

Милена Лазаревић из Центра за европске комисије наводи да опредељеност да се напредује у процесу приступања, више није онаква каква је била раније.

"Можда је то у смислу званичних изјава и докумената и даље приоритет на исти начин на који је био и раније, али суштински можда се о том приоритету не води рачуна", објашњава Лазаревићева.

А на другој страни је питање – Где је Србија у односу на приоритете новог састава Европске комисије, а то су климатске промене, дигитализација и сама Унија.

"Портфолио за Западни Балкан остаје исти, структура остаје иста, а то су – владавина права, развој економије, развој јавне администрације, борба против корупције, добри односи са суседима и решавање регионалних спорова. Западни Балкан остаје високо на листи приоритета новог састава Европске комисије", наводи Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији.

Динамика преговарања, таква каква је, по систему пожури полако, оцењују учесници конференције, одговара и Србији и Унији.