Слушаоница власти и опозиције – да ли ће дијалог довести до промене изборних услова

Један од политичких догађаја лета јесте дијалог представника власти и опозиције и то не у Скупштини Србије, него на Факултету политичких наука.

Мали корак за странке, велики за страначки живот у Србији. Тако би се у најкраћем могли описати разговори представника власти и опозиције који се одржавају на београдском Факултету политичких наука. Односно, тако изгледају из угла организатора.

"Самим тим што су сели за исти сто ја мислим да је учињен велики помак, јер нас искуство учи да се само разговором може нешто променити", каже професор ФПН-а и један од учесника на досадашња два састанка власти и опозиције Милан Јовановић.

"Наравно да и једна и друга страна заузимају крајње позиције, али разговор треба да умекша ставове и да искаже спремност и једне и друге стране за промене. Није добро да дођете са закуцаним условима, да кажете – ово је листа и ако је не прихватите, изборе ћемо бојкотовати. Мислим да су ова два разговора показала спремност да се направи корак даље", каже професор Јовановић.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар сматра да је важно што су разговори уопште одржани и да су се и власт и опозиција нашли за истим столом – "колико год се чинило да су после ова два састанка резултати мали, сама чињеница да су ту, добра је вест".

Власт и опозиција за истим столом

Зашто су сели за исти сто – одговори представника странака зависе од тога да ли су из власти или из опозиције.

"Учествовањем у разговорима постоји опште признање да постоји проблем, јер да нема проблема, не бисмо разговарали. Тај проблем зове се услови за слободне изборе. Зато и учествујемо у томе. Ако већ постоји проблем, дужност моја и других политичара је да тај проблем превазиђу или да га реше", тако своје разлоге објашњава председник Демократске странке Зоран Лутовац.

Заменик шефа посланичке групе Српске напредне странке Владимир Орлић каже да је за странку коју представља важна свака прилика да се разговара.

"Ми се увек трудимо да је искористимо, неки актери су ту изашли са прецизним подацима да чак 16 странка односно покрета ту учествује, парламентарних и они који нису, и то је заиста јако добра прилика да се отворено разговара", наводи Орлић.

До сада су одржана два састанка. После првог, који је на неки начин дефинисао оквире, на другом је било речи о финансирању изборне кампање. Циклус разговора треба да се оконча до септембра. Какав резултат очекују учесници?

Орлић истиче да би било задовољавајуће за све да се дође до договора о мерама и да се учини све да буде боље него што је сада.

"Мада је сад већ много боље него 2012. и сви то могу да признају. Ми хоћемо да буде, да кажемо – зато што смо се ми трудили да тако сагледавамо ствари да демократија и слобода буду неспорне категорије, имамо више и слободе и демократије и то је за нас важно и за нас је част да ту врсту резултата оставимо", наводи Орлић.

Лутовац поручује да мора да се постигне договор о изборним условима.

"Нису проблем правила, проблем су услови у којима се одвијају избори. Избори да би били праведни, морају да буду слободни и поштени, а то значи да се слободно формира воља бирача, да они на основу приступа информацијама могу да донесу неку одлуку", наглашава Лутовац.

"Њихов оптимизам (организатора састанка) видим као један помак у смислу да је до те мере била затрована политичка и друштвена атмосфера да се један овакав догађај, а то је нешто што би требало да буде нормално у развијеним демократским државама, већ сматра као невероватан догађај", додаје Лутовац.

Према његовим речима, то је у суштини и јесте с обзиром на стање ствари у Србији.

"Али чињеница да се не разговара у институцијама, него се разговара на Факултету политичких наука, само потврђује тезу да имамо проблем, јер да нема тог проблема, разговарало би се у институцијама", каже Лутовац.

"Када дођу посматрачи као нпр. мисија ОЕБС-а или неки други, увек чујемо реченице које говоре да су избори одржани у демократској атмосфери и то је одговор на питање да ли имамо демократске изборе", напомиње Орлић.

Али да ли можемо да будемо уверени да је тај избор најбољи могући, да ли можемо да отклонимо недоумицу на терену? На пример, бирачки спискови. Већ сад је тај списак уређенији и данас је боље него 2012, кад се пореди то је 'као бог и шеширџија', али ако неко жели да се увери и то још унапреди – то нас занима, наш је интерес да се, још ако може, апсолутно унапреди", наводи функционер СНС-а.

Једно од питања на које се по завршетку дебата очекује одговор јесте и да ли ће представници опозиције одлучити да учествују на предстојећим парламентарним изборима. Један део опозиције који не учествује у разговорима оптужио је оне који учествују да тако разбијају јединство опозиције.

"Јединство опозиције није нарушено, ми смо јединствени у ставу да ако нема слободних избора, идемо у бојкот, ту нема дилема. Нико из праве опозиције не доводи то у питање. Оно што је суштина ствари јесте како ћемо ми доћи до тога, потребно је да као разумни људи политичким путем дођемо до слободних избора, а ако то није могуће, онда нам као стредства остају бојкот и грађанска непослушност", каже Лутовац.

Орлић узвраћа да свако има право да сам одлучи да ли жели да се бави политком или не и да ли жели да учествује на изборима или не.

"Знам да јавност често мисли да су ти округли столови место где се води тешка енергична расправа где неко нешто захтева а они други не дају, а у ствари је другачије. Није без разлога организатор казао да се реч 'бојкот' врло ретко чује на тим разговорима", каже Орлић.

Председник Републике нема дилему – разговори су важни, баш као и учешће на изборима свих релевантних странака. Председник Вучић то је поновио и у интервјуу за РТС, нагласивши да му је веома стало да сви изађу на изборе, како би грађани могли да виде прави однос снага и да је спреман да испуни услове опозиције.

Нису тајни, али јесу без камера

Оба досадашња састанка одржана су по Четам Хаус правилима, која подразумевају да медијима није дозвољено да забележе тај сусрет. Како је појашњено, разговори нису тајни, само су затворени за јавност, а учесници по завршетку могу да дају изјаве за медије.

Тема следећег разговора биће медији. Међу учесницима би требало да буду и представници новинарских удружења. Из највећег, Удружења новинара Србије, кртикују досадашњи однос и организатора и учесника према медијима. Драгана Пејовић, новинарка НИН-а и председница Извршног одбора УНС-а, сматра да би цео састанак морао да буде отворен за медије и да објашњење организатора да су учесници у таквим околностима отворенији – неозбиљан.

Професор Јовановић, међутим, подсећа на претходне сличне сусрете који су такође одржани без присуства медија – у другачијим околностима, али по сличном принципу. И, како каже професoр, постигли одређене резултате. Тако је 1992, после састанка који је одржан након Видовданског сабора и одбијања тадашње опозиције да учествује на савезним изборима – промењен изборни систем.

"Уместо већинског уведен пропорционални. Интересантно је да, иако је постигнут консензус, али да опозиција није потписала то што је договорено, али је власт то ипак поштовала и променила је законе у том правцу", подсећа Јовановић.

Две хиљаде десете околности су биле мање напете него 90-их година прошлог века, али и тадашњи састанак је, подсећа професор, одржан без присуства медија, а резултат тог састанка био је нови закон о бирачком списку.

У УНС-у су ипак јасни.

Драгана Пејовић поручује да је званичан став УНС-а да неће учествовати док се ти разговори у потпуности не отворе за јавност.

Лепо је што су они успели да убеде Факултет политичких наука да се то одвија у тој установи, али сматрам да професори и наставно особље Факултета није смело да дозволи тако нешто баш зато што образује новинаре. Он образује и политичаре, али их учи и демократичности и транспарентности. Дакле, они су први који треба да иступе у правцу демократизације друштва", каже Драгана Пејовић.

Трећи састанак очекује се за седам до десет дана. До тада бисмо могли да знамо да ли ће власт и опозиција разговарати пред очима јавности. Прво на Факултету политичких наука, а после можда и у медијима.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво