Расправа о Закону о извршењу

Кључна новина коју Предлог предвиђа је да се на име комуналног дуга мањег од 5.000 евра дужнику не може одузети стан или кућа, а купци одузетих станова не могу бити јавни извршитељи.

На тему да ли се извршитељи богате на несрећи дужника или доприносе буџету Србије, министарка правде Нела Кубуровић рекла је да су извршитељи за шест месеци ове године у буџет Србије на име ПДВ-а уплатили близу милијарду динара и истакла да држава сада има већа примања него када је то радио суд.

Кубуровићева је рекла да су јавни извршитељи уведени управо зато што је држава била на губитку.

"Било је на стотине пресуда Европског суда за људска права због повреде права на суђење у разумном року и због неоствареног извршења, па се годишње плаћало неколико милијарди динара само на рачун тога, јер систем извршења није био ефикасан", нагласила је министарка правде.

Кубуровићева је навела да је готово 2.000 људи, углавном правника, запослено у извршитељским канцеларијама и да извршитељи плаћају доприносе за та лица, која примају уредно плату, а плаћају и ПДВ за накнаде које остваре.

"Подсетићу вас, да је дужник извршио своју обавезу добродовљно до трошкова поступка не би ни дошло. Сам је проузоковао све трошкове који су настали, па да ли мислите да поверилац сам треба да сноси трошкове извршног поступка", упитала је Кубуровићева.

Додаје да извршитељи неће моћи да спроводе извршења викендом, већ само радним данима од седам до 22 часа.

"Сада смо то променили управо водећи рачуна о интересима дужника, тако да то може бити само сваког радног дана. Што значи да су субота и недеља овим предлогом закона искључени од спровођења извршења", истакла је Кубуровићева.

Гојковић: Потребан нови закон о извршењу, а не измене

Посланица СНС-a и председница парламента Маја Гојковић истакла је да је потребно донети нови Закон о извршењу и обезбеђењу уместо што се доносе измене и допуне, јер ћемо тако без обзира на све амандмане добити "монструм закон".

Истакла је да се тим законом "везују руке граду Београду", пошто има 400.000 извршних поступака, за које ће морати унапред да плати више од 5,5 милиона евра.

Образлажући свој амандман који, иначе, није прихваћен, она је рекла да је добро што измене закона предвиђају да физичким лицима са дугом до 5.000 вра неће бити одузета једина некретнина коју поседују, ако је у питању извршење у вези са комуналним дуговима.

"Мој предлог је да тај лимит важи за све дугове до 5.000 евра", додала је. 

Указала је и на то да ће град Београд имати велики проблем због Закона о извршењу, јер, како је навела, Београд има 400.000 извршних поступака.

"Посебан проблем за Београд је што је по закону предвиђено да извршитељу мора да се уплати предујам од 25 одсто пре него уђе у послове, што би значило да би, према рачуници, град Београд морао да уплати на име предујма преко 5,5 милиона евра, а град нема тај новац", истакла је Гојковићева.

Посланик Српске радикалне странке Александар Шешељ је навео да не сматра да извршни поступак треба да буде бесплатан, али да треба да га спроводе судови.

"Не треба извршни поступак да буде бесплатан, већ треба да се наплати разумно. Држава се од 2011. одрекла профита који је могла да оствари на основу извршења, јер је дала неком приватним лицу да ради, извлачи екстрапрофит и богати се на извршном поступку", рекао је Шешељ.

Он је нагласио да без обзира о каквим је дуговањима реч, грађанска и људска права дужника практично не постоје, а важно је само да се што више наплати.