Продужен рок за документацију о старој девизној штедњи

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана код банака у Србији и њиховим филијалама на територији бивше СФРЈ.

Србија ће, према прелиминарним прорачунима, на име старе девизне штедње морати да исплати око 130 милиона евра штедишама из бивших југословенских република.

Министар финансија Синиша Мали је током расправе објаснио да је влада предложила продужење рока за шест месеци управо зато што су девизне штедише до одговарајућих докумената најтеже долазиле у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Навео је да је у Хрватској тек 20. децембра 2018. године дефинисана институција која издаје потврде о девизној штедњи, док су у БиХ такве потврде коришћене и за откуп станова, па им је потребно више времена да утврде стварно стање дуга.

Мали је рекао да је од укупно 9.324 поднете пријаве, убедљиво највише из БиХ – 5627, из Србије – 2003 и Хрватске – 838 пријава.

За непожељне поруке и мејлове новчане казне од 100.000 

Усвојене су и измене и допуне Закона о електронској трговини којима се слање комерцијалних порука путем смс-а и мејла омогућава само уз претходни пристанак потрошача коме је та врста порука намењена.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је у расправи да се слање нежељених порука електронским путем, са аспекта потрошачког права сматра "насртљивом непоштеном пословном праксом".

"Слање комерцијалних порука мимо сагласности особе којој је упућена, изменама закона је такође прекршајно санкционисано, фиксном казном од 100.000 динара за правно лице, односно 20.000 динара за предузетника", рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, изменама Закона се прописује и обавеза чувања података (ИП адресе) о кориснику услуге информационог друштва минимум 30 дана након престанка пружања те услуге.

"Ова обавеза се односи на преноснике, на пример, власнике разних онлајн платформи преко којих други трговци оглашавају своје производе и веома је значајан механизам за утврђивање одговорности за садржај послатих порука", рекао је министар.

Наводи да ће у наредном периоду бити ефикаснија контрола субјеката који електронски послују јер ће инспекцијски органи преко обавезе чувања ИП адресе моћи лакше да дођу до правог објављивача садржаја, а кроз увођење прекршајних налога надзор ће бити ефикаснији.

Ђорђевић је указао да се изменама Закона омогућава и прекогранично пружање услуга информационог друштва тако да ће даном ступања у ЕУ домаћи пружаоци регистровани у Србији моћи правно да се настањују у земљама чланицама ЕУ под једнаким условима, као и обрнуто.

Навео је да се изменама Закона уводи и механизам са уклањање недопуштених и незаконитих садржаја са интернета.

Објаснио је да се надлежним органима омогућава да донесу акте којим налажу, на пример власницима интернет сајтова, да уклоне недопуштени садржај, међу којима је говор мржњу, у току од два радна дана.

Уколико то не учине, правна лица ће новчано бити кажњена са 100.000 динара до 1,5 милиона динара правно лице, а предузетници од 10.000 до 300.000 динара.

Закон о трговини спречава довођење купца у заблуду

Посланици су усвојили и Закон о трговини којим се први пут уводе појмови попут електронске продавнице, а дефинисани су и основни појмови снижења.

Током начелне расправе министар Ђорђевић рекао је да електронска трговина у Србији значајно расте, те да је прошле године 1,8 милиона људи куповало робу преко интернета, што је за 50 одсто више у односу на 2015.годину.

Прецизира да је број корисника електронске трговине порастао са 18 одсто од укупног броја корисника интернета у 2011. на 31 одсто у 2018. години.

Како је навео, е-трговина у Србији лане је остварила промет од 317 милиона долара што је раст од око девет одсто у односу на 2017. годину, а очекује се да у овој години интернет продаја забележи промет од око 350 милиона долара.

Ђорђевић је објаснио да су у закон унете одредбе којима се детаљније уређује електронска трговина и да се први пут уводе појмови "електронске продавнице" у којој трговац продаје своју робу директно потрошачу, и „онлајн платформе" која повезује продавца и купца.

Закон први пут препознаје пословни модел продаје "дропшопинг", који се, иначе, већ примењује у пракси, а одвија тако што роба физички не стиже до трговца, већ директно од произвођача путује ка купцу, додао је министар.

Објаснио је да ће на тај начин бити отклоњене дилеме у инспекцијском надзору које су изазивале правну несигурност код е- трговаца јер нису били препознати у домаћем правном систему. 

Важна законска новина односи се на увођење института прикривене куповине, којим се даје овлашћење инспектору да у случају основане сумње да је трговина нерегистрована, обави прикривену куповину и тако обезбеди доказ.

Ђорђевић је навео да су законом ближе уређени и продајни подстицаји тако што су дефинисани основни облици снижења – акцијска продаја, сезонско снижење и распродаја и за сваки од њих посебна правила.

"На овај начин се спречава обмањујуће пословање и довођење купаца у заблуду, што се неретко дешавало јер су у пракси коришћени различити термини који на прави начин нису обавештавали купца", рекао је министар.

Закон уводи и нову поделу трговине на мало која разликује трговину на продајном месту, трговину личним нуђењем и даљинску трговину.

Како је рекао, сектор трговине запошљава 19,3 одсто укупног броја запослених у Србији, а удео трговине у БДП-у се креће око десет одсто.

Око 32 одсто укупног броја регистрованих привредних субјеката послује у сектору трговине на велико и мало.

Србија уводи законску регулативу у област робних берзи

Скупштина Србије усвојила је и Закон о робним берзама који доноси основе за развој робно-берзанског тржишта, а кључна новина је већа сигурност трговања која ће бити омогућена на више начина.

У Србији се први пут уводи законска регулатива у област пословања робних берзи.

Ђорђевић је навео да ће закон робној берзи дати већа овлашћења, али и обавезу у виду контроле и гарантовања транскације преко берзе.

Истиче да је велика новина што ће убудуће сви учесници у трансакцијама на робно-берзанском тржишту, дакле, купац, продавац и робна берза морати да положе гаранције, за шта до сада није постојала могућност.

"Продуктна берза полаже гаранцију кроз оснивачки улог од 50 милиона динара, а купац и продавац ће полагати гаранције чију висину одређује робна берза. Те гаранције ће се полагати на наменски рачун берзе који ће бити изузет од блокаде и активираће се само у случајевима када једна страна не испуни обавезе према другој", рекао је министар.

Као значајне новине, навео је и увођење Комисије за хартије од вредности као регулатора који ће контролисати рад, како берзе, тако и трансакција који чланови берзе закључе у берзанском послу.

Тиме се, како каже, директно утиче на повећање сигурности целокупног система и на уклањање злоупотреба, као што је на пример, намештање цена и слично.

Додаје да закон по први пут на квалитан начин регулише спот тржиште, али је још важније јер се отвара могућност терминског трговања преко берзе.

На берзи ће, објашњава Ђорђевић, моћи да тргују домаћа и страна правна лица, као и индивидуални пољопривредни произвођачи.

Према његовим речима, закон ће омогућити и већу поузданост информација о кретању цена берзанских производа.

Максималне запрећене казне за правна лица у случају кршења законских одредби се крећу до три милиона динара, поручио је министар.