Да ли је реално да ћемо 2025. ући у Европску унију

Дешавања око Космета, избори у Европској унији и њена реформа, али и брзина реформи у Србији – све су то разлози због којих се поставља питање да ли Србија мора да се одрекне 2025. године као циљаног датума за улазак у Унију. У Влади на то одговарају, у евроинтеграцијама има успоравања, али не и застоја – 2025. потенцијално је и даље година за учлањење Србије у Унију.

Пролонгирати Србији рок за улазак у Унију, теза није нова, али 2028. као реалнија за чланство, из аналитичких кругова, провукла се током посете француског председника. Осим темпом отварања поглавља, образложена је и тешкоћама око поглавља 35, о решавању косовског проблема.

"Не постоји никаква званична или политичка одлука о било каквом датуму. Ми имамо оквирну годину 2025. која је утврђена Стратегијом Европске комисије. Тај документ је важећи. Дакле, он није ни на који начин промењен, или замењен неким другим", каже помоћница министра за европске интеграције Ксенија Миливојевић.

Кад подвучемо црту, након десет година европског пута – остало је да отворимо 18 и затворимо свих 35 поглавља. Да ли све може да се заврши за нешто више од пет година? Миливојевићева сматра да може.

Међутим, Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике каже да то у овом тренутку није реално, имајући у виду предстојеће изборе у Србији.

"То ће утицати и на реформе и на законодавну активност. А са друге стране, оваквим темпом и оваквим залагањем, сумњам да је Србија способна да достигне тај термин", наводи Мајсторовић.

Технички посматрано, комплетно законодавство треба да ускладимо са Европском унијом до 2023.

"Потребно је још једно две године да сви национални парламенти земаља чланица ЕУ ратификују споразум о приступању Србије. Сва је прилика, овим темпом којим Србија отвара преговарачка поглавља и којим уопште спроводи реформе, то ће бити касније од 2025. године", каже Маја Бобић из Европског покрета у Србији.

Сви се слажу да је Европској комисији најважније да ли су све реформе завршене и каква је владавина права.

"Србија има у потпуности припремљена четири преговарачка поглавља која се већ налазе у Савету ЕУ, а у току је припрема на даљим поглављима и ја очекујем бар три поглавља да буду потпуно спремна до краја ове године, односно да буду предата финском председавању", поручује Ксенија Миливојевић.

Рекордером у брзини реформи за улазак у чланство сматра се Словачка. Све је успела за непуне четири године, додуше, уз огроман напор у земљи и подршку Уније.

Број коментара 28

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.