Дачић: На КиМ угрожени сви елементи опстанка српске заједнице

Ивица Дачић наводи да су на Косову и Метохији угрожени готово сви елементи опстанка српске заједнице.

"Посебно од јуна 1999. године, угрожени су готово сви елементи опстанка српске заједнице –људи, материјална и нематеријална културна баштина, цркве и манастири, уз уништавање и друге видове девастације верских, културних, историјских трагова словенства и православља, укључујући вербалне и физичке нападе, па и убиства свештеника Српске православне цркве", навео је Дачић.

Од четири изузетна верска објекта која се налазе на листи светске баштине Унеска у опасности – Пећка патријаршија, манастир Високи Дечани, манастир Грачаница и Богородица Љевишка, опстала су само три јер су били под пуном физичком заштитом НАТО снага у време организованих таласа етничких погрома, рекао је министар.

"Стање права на вероисповест српског становништва у овим околностима директно зависи од средине у којој се верски објекат налази", рекао је Дачић.

Како је истакао, та трагична ситуација има,нажалост, поред етничких, и своје системске узроке.

"Мора се схватити да објекти Српске православне цркве на КиМ нису музеји, нити споменици - они су део концепта живе цркве, која је увек доступна и на услузи верницима, храмом, свештенством и монаштвом. Исто тако, посете расељеног српског становништва својим црквама и манастирима не смеју се сматрати ходочашћем. То нису посете странаца, већ доласци верника да се помоле, да запале свеће, да обиђу гробове својих предака и ближњих", истакао је министар спољних послова.

Кршење права верника Српске православне цркве 

Навео је и да последњи извештај Стејт Департмента о религијским слободама на Косову и Метохији потврђује кршења права верника Српске православне цркве.

"Због свега наведеног је за унапређење верских слобода у покрајини потребно променити приступ и одустати од двоструких стандарда, негирања, минимизирања и релативизовања континуиране дискриминације од стране већинске заједнице и њених институција, што би требало да прате систематски напори за оживотворење права да Срби на Косову и Метохији слободно и неометано исповедају своју веру", поручио је Дачић.

Истакао је снажну потребу за реафирмисањем међународних стандарда у вези са верским слободама, и у име Србије, изразио солидарност са порукама против верски мотивисане нетрпељивости, нетолеранције и дискриминације по свим основама, укључујући верску опредељеност, као и поруку против насиља и говора мржње.

"Наша обавеза је да реагујемо на непоштовање верских права, али морамо увек имати у виду комплексност сваке поједине ситуације и сваком од питања приступати пажљиво и одмерено, увек вођени премисом да је заједнички циљ постизање најбољег и одрживог решења за остварење људских права сваке посебне верске групе", истакао је министар спољних послова.

Србија секуларна држава 

Навео је да је Србија секуларна држава која препознаје седам традиционалних верских заједница и у којој, према одредбама Закона о верским слободама, делује 28 активних верских заједница.

"Имајући у виду да је највећи број грађана православне хришћанске вероисповести, желим да истакнем да је ова година за Српску православну цркву од посебног значаја, управо зато што баш у њој обележава 800 година своје аутокефалности", подсетио је Дачић.

Истакао је да је Србија у пуној мери посвећена реализацији слободе вере и уверења у свим доменима живота.

"Ми то чинимо кроз придржавање духа и слова закона, али и кроз поштовање свих међународних норми и стандарда у области вера, сматрајући права на слободу вере и уверења једним од кључних људских права. Ова права односе се како на индивидуално и колективно испољавање вере унутар самих цркава и верских заједница, тако и у односима са другим црквама и верским заједницама и државним органима", рекао је министар.

Наша перспектива будућих односа међу црквама и верским заједницама је таква да можемо са сигурношћу тврдити да ће се и у будућем периоду, кроз међуверски дијалог који се води на свим нивоима у Републици Србији и бригу државе о остваривању људских права у складу са највишим светским стандардима, ова права остваривати без дискриминације.

"Таква ситуација, нажалост, није присутна у нашој јужној покрајини, Косову и Метохији, која је почев од 1999. године под административном управом Уједињених нација. У том смислу, нема никаквих позитивних вести у односу на моје обраћање овом скупу од прошле године", закључио је Дачић.