Полемика напредњака и радикала о посети Макрона 

"Наше две посланичке групе се не слажу око тога да ли је Макрон требало да дође у Србију. Ви сматрате да није, а ми сматрамо да јесте", рекао је Мартиновић Радети и указао на веза између Србије и Француске.

Наводећи да су везе са Француском биле јаче и продубљеније, Мартиновић је објаснио да Србија жели од Француске да направи партнера и политичког, и економског, али и војно-безбедносног.

"Можете о Макрону да мислите шта хоћете, могу ја да мислим шта год хоћу, али је чињеница да је тај човек, иако има потпуно другачије виђење ситуација на КиМ од званичне политике Србије, имао храбрости да се на Калемегдану обрати грађанима директно, у присуству председника Вучића", рекао је Мартиновић.

Он је оценио да је Макрон показао једну личну и политичку храброст, као и да поштује грађане Србије, упркос чињеници да је у његовом говору било и неких ствари које су за нас биле болне.

Напредњаци сматрају да је Макронова посета имала смисла, иако се нема сагласности за сва питања, рекао је Мартиновић и додао да је Србија на путу да од Француске створи поузданог и чврстог партнера у ЕУ.

Радета је рекла да радикали никада нису рекли да Макрон треба или да не треба да дође, већ да су згрожени да бар није замољен да не каже пред народом који га је дочекао, да је Косово самостална држава.

Мартиновић јој је одговорио да чак и неки посланици у Народној скупштини говоре да је Косово независно. 

"Зашто увек очекујемо од неког другог да више поштује територијални интегритет и суверенитет Србије кад имате посланике који тренутно нису овде у сали, а који тврде да је Косово независна држава и да проблем Косова може да се реши једино тако што ће Србија признати независност", рекао је Мартиновић.

Они су полемисали и о бившој власти, која је, по њиховој заједничкој оцени, била штетна, а Радету је интересовало када ће бити ухапшени "капиталци".

Мартиновић је пре тога одбацио наводе да нико из претходне власти није ухапшен, те је набројао да су правоснажне пресуде, и то осуђујуће, донете за Мирослава Мишковића, Марка Мишковића, Мила Ђурашковића.

Воде се кривични поступци против најмање шест министара из разних влада, рекао је Мартиновић, појаснивши да мисли на Предрага Бубала, Слободана Милосављевића, Сашу Драгина, те да се воде два кривична поступка против најмање два помоћника министра. 

"Када ће одговарати капиталци?" 

Он је додао да СНС води потпуно другачију политику од Динкића и Лабуса, те да је њихова политика била уништавање српске привреде и финансија, а садашња политика је јачање домаће привреде и консолидација јавних финансија.

"Тачно је да су из оне бивше власти процесуирани неки министри неки помоћници министра, али сложићете се да су то нека ''жњ'' категорија министара у сваком смислу, и по пословима које су радили, и по лоповлуцима. Ми питамо упорно, када ће одговарати капиталци?", рекла је Радета.

Појаснила је да мисли на "(Млађана) Динкића, (Мирољуба) Лабуса, (Александра) Влаховића, (Божидара) Ђелића.

"Шта је са оних 11 милиона евра које је Ђелић преко 'Меридиан банке' украо из Србије, ако их је уложио у ''Vinci airports”", у куповину нашег аеродрома. О томе нико не води рачуна", питала је посланица СРС.

Она се осврнула и на јучерашње посланичко питање лидера странке Војислава Шешеља о уношењу одредбе у Кривични законик да се кривично казни свако ко тврди да се у Сребреници догодио геноцид, рекавши да се после тога "разбуктала маса на друштвеним мрежама због новинарке Снежане Чанградин која је то написала".

Она сматра да је то опасна теза која "српском народу стоји изнад главе" и да ћемо то морати да признамо путем ЕУ.

"Онда су ови из празник клупа осули дрвље и камење на Шешеља. Можемо да разумемо да неко не воли радикале, да неко не воли власт, али да неко ко је случајно рођен као Србин, толико не воли свој народ то је просто невероватно", рекла је Радета.

Позвала све колеге да стану, не у одбрану Војислава Шешеља, него у одбрану истине и правде.

Посланици, иначе, расправљају о амандманима на Предлог измена и допуне Закона о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште у Србији и њиховим филијалама у држава бивше СФРЈ, које је пре два дана образложио министар финансија Синиша Мали, а данас о амандманима са посланицима разговара министар за рад Зоран Ђорђевић.