Макрон и Вучић одали почаст српској хероини Милунки Савић

Председници су положили цвеће на гробно место учеснице Балканских и Првог светског рата у присуству њених потомака.

Милункини праунуци Младен и Милош Станков, као и Драгица Николић, унука Милункиног брата уместо којег је отишла у рат, председнику Француске су поклонили грб Републике Србије, као симбол савеза и пријатељства између две нације. 

Изнад грба урезана је на француском језику порука адмирала Гепрата Милунки Савић док је лежала у болници у Бизерти: "Оздрави сине, адмирал те моли", док је испод грба, такође на француском, изгравирана порука: "Великој Француској захвални потомци Милунке Савић". 

Потомци Милунке Савић који су сачекали двојицу председника рекли су да је она била хероина, али и изразили захвалност француском председнику и Француској.

Макрон им је захвалио рекавши да му је веома драго што је дошао да се поклони Милунки Савић. "Ја сам доста читао о њој и због тога смо желели да дођемо овде да одамо почаст Милунки Савић", рекао је Макрон.

Захвалио је и породици што одржавају национално, али и породично сећање на њу.

Како је рекао Вучић, Србија нема већег јунака од Милунке Савић и она је у срцу сваког човека.  "Њен живот је специфичан, кроз њен живот испричате сву трагедију Србије и српског народа", рекао је Вучић Макрону.

Одавање почасти најодликованијој жени Првог светског рата још једно је подсећање на велики допринос који је Србија дала у Великом рату.

Медији преносе и да је лично Емануел Макрон тражио да се у агенду уврсти и одавање почасти Милунки Савић, која је одликована и француским орденом Легије части.

Милунка Савић – "српска Јованка Орлеанка"

Милунка Савић била је наредник у Другом пуку српске војске "Књаз Михаило", а због њене неизмерне храбрости Французи су је прозвали "српска Јованка Орлеанка".

У борбама је рањавана девет пута, а први пут је решила да се пријави као доброваљац 1912. године за учешће у Балканском рату и то под именом Милун Савић.

У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се преобучена у мушкарца, а да је женско откривено је у болници у коју је примљена после рањавања у Брегалничкој бици, што је било скоро годину дана након приступања српској војсци.

И за Први светски рат пријавила се као добровољац, примили су је Војвода Путник и Краљ Александар, који ју је одредио у Други пук. 

Била је део "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило", а истакла се као бомбаш у Колубарској бици. 

За вишеструко херојство тада је добила Карађорђеву звезду са мачевима. 

У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније, да би се након неколико месеци опоравка вратила на Солунски фронт, где је учествовала у биткама на лето и јесен 1916. године.

У бици на Кајмакчалану истакла се када је "гвоздени пук" био прикључен 122. француској колонијалној дивизији и то заробљавањем 23 бугарска војника.

Добила је многа одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу "Милош Обилић", а једина је жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.

Била је поштована широм Европе и позивана на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, где је одлазила обучена у шумадијску народну ношњу, украшену добијеним одликовањима.

Након три мождана удара умрла је 5. октобра 1973. године у Београду. 

Сахрањена је на Новом гробљу у Београду, а њени посмртни остаци пренети су из породичне гробнице у Алеју великана, 40 година након смрти, 10. новембра 2013. године.