Усвојени извештаји Заштитника грађана и Повереника

Скупштина Србије усвојила је закључке Одбора за правосуђе о годишњим извештајима Повереника за информисање, Заштитника грађана и Агенције за борбу против корупције за 2018. годину.

Извештај о спровођењу Закона о заштити података о личности и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у којем се оцењује да је прошла година била са највише изазова за Повереника је и последњи извештај Родољуба Шабића, којем је мандат истекао у децембру прошле године. 

Иначе, Зоран Пашалић је раније казао да се у току извештајне године Заштитнику грађана обратило преко 9.000 грађана, а примељено је скоро 3.400 притужби у којима су грађани указивали на повреде својих права.

Он је додао да је у току 2018.године Заштитник грађана упутио 297 препорука органима управе.

Од укупног броја упућених препорука највећи број 144 односи се на родну равноправност. Највећи број протужби грађана у 2018.години односио се на рад представника извршне власти, посебно министарстава, око 20 одсто свих притужби.

Према његовим речима, број притужби које се односе на рад јединица локалне самоуправе износи око 13 одсто од укупног броја.

Грађани су се притуживали и на рад правосудних органа, 11 одсто свих притужби.

У највећем броју грађани су се притуживали на кршење права у области добре управе, те економско-имовине и социјалне сфере, додао је Пашалић.

Пашалић је подвукао да притужбе говоре о егзистенцијалним проблемима и незапослености, али и о неефикасној државној управи "која ћути када треба да поступи у корист грађана".

У раду органа управе учестало долази до повреде или ускраћивања права грађана, као и понављање истих или сличиних проблема у раду, рекао је Пашалић.

С друге стране, Заштитник грађана бележи и интензивније активности Владе Србије на модернизацији рада државне управе кроз развој и примене различитих електронских сервиса.

"Напредак се огледа у озбиљном приступу и учесталијим активностима усмереним ка усавршавању кадрова из области добре управе", рекао је Пашалић.

Усвојен извештај Повереника за информације од јавног значаја

Скупштина је усвојила извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2018. годину, у којима се оцењује да је прошла година била година са највише изазова за рад Повереника за информације од јавног значаја.

Извештај за 2018. годину уједно обележава последњу годину мандата првог повереника за информације од јавног значаја и зашђтиту података о личности, Родољуба Шабића, који је окончан 22. децембра 2018. године.

Повереник је имао у раду укупно 17.700 предмета, од чега је 13.591 предмет примио 2018. године и у којој је окончао поступак у 14.388 предмета.

Од наведених 14.388 предмета, окончан је поступак у 5.562 предмета из области приступа информацијама, 7.616 из области заштите података о личности и 1.210 предмета који су се односила на обе области.

Повереник се у 2018. години у највећој мери бавио решавањем жалби због повреде права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, вршењем надзора над обрадом података о личности и давањем стручних мишљења у вези са доношењем и изменом прописа или њиховом применом.

Стање у остваривању права на слободан приступ информацијама од јавног значаја у 2018. години, по оцени Повереника, се не моžе окарактерисати као задовољавајуће.

У области слободе приступа информацијама, Повереник је у 2018. години имао у раду 8.437 предмета у вези са заштитом и унапређењем права.

Најчешће тражене информације поводом којих су изјављене жалбе су информације у вези са поступањем органа власти, информације о трошењу средстава из јавних извора и информације у вези рада судова и тужилаштава. 

Усвојен извештај Агенције за борбу против корупције

Директор Агенције за спречавање корупције Драган Сикимић рекао је раније у расправи да је Агенција у претходној години надлежним тужилаштвима поднела 16 кривичних пријава због постојања основане сумње да функционери нису пријавили имовину или су дали лажне податке о имовини са намером прикривања.

Сикимић је казао да је Агенција, надлежним тужилаштвима и другим државним органима, поднела 13 извештаја због постојања основане сумње да су функционери, чија је имовина била предмет провере, извршили неко друго кривично дело.

Он је навео да је прошле године био висок проценат поступања функционера, 93,3 одсто, по решењима Агенције када је реч о сукобу интереса.

Такође је казао да је повећан број захтева функционера за давање мишљења о сумњи у постојање сукоба интереса, те додао да је број захтева у односу на 2017. години већи за 87,8 одсто.

Он је истакао да је већина функционера уважила одлуке Агенције и дата мишљења, али је примећен мањи број случајева на нижем нивоу власти да се одлуке Агенције о разрешењу функционера не поштују.

Сикимић је нагласио да од марта 2019. године Србије није више међу државама које се налзе у "глобално незадовољавајућем режиму" у смислу усклађености са препорукама ГРЕКО - антикорупцијско тело Савета Европе.