Румунија против независности Косова

Холандија је пред Међународним судом правде оценила да је народ Косова имао право на самоопредељење и отцепљење од Србије зато што су власти у Београду годинама систематски кршиле грађанска и људска права Албанаца.

"Међународни закон стога дозвољава прокламацију о независности Косова", рекла је правна заступница Холандије Лисбет Лајнзад одбацујући тврдњу да би Косово могло бити опасан преседан у међународном праву.

Лајнзад је тај закључак засновала на наводу да су власти у Београду дуго систематски кршиле обавезу да поштују и унапређују право косовских Албанаца на унутрашње самоопредељење, самоуправу, као и њихова људска права.

По међународном праву, нагласила је Лајнзад, народи имају право на самоопредељење, као "последње средство", када им је то право ускраћено унутар држава, а све остале могућности су исцрпљене кроз политички процес и преговоре. У случају Косова, сви ти услови су задовољени, став је Холандије.

Лајнзад је прецизирала да су кршења права Албанаца од власти у Београду - од ограничења аутономије 1989. године до организоване кампање злочина и протеривања Албанаца 1999. - подробно документована у извештајима УН, резолуцијама Савета безбедности УН и Хашког трибунала, а "признала их је и Србија у наступу пред Међународним судом правде".

"После таквих кршења његових права, није се могло очекивати од народа Косова да пристане да и даље живи у саставу Србије", назначила је Лајнзад.

Подсећајући да је међународна заједница у прошлости већ прихватала спољно самоопредељење народа, холандска представница је навела примере Бангладеша и Хрватске.

Британија сматра да независност није нелегална

Велика Британија је подржала je легалност једностране декларације о независности Косова, тврдећи да она није забрањена ни међународним правом, ни резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

Правни заступник Британије Данијел Бетлехем тврдио је у хашкој Палати мира да Србија покретањем поступка пред највишим судом УН "жели да врати сат уназад", на наставак преговора о статусу Косова, иако нема ни наговештаја да би ти преговори имали другачији исход.

"Србија је јасно ставила до знања да никада неће пристати на независност Косова, а Косово да никада више не жели да буде део Србије. Судови не приморавају завађене парове да остану у браку", рекао је Бетлехем.

По његовим речима, независност Косова донела је стабилност у региону, после трауматичне деценије која је почела тенковима око Скупштине Косова 1989. када су усвојена ограничења аутономије покрајине, а завршила се кампањом протеривања Албанаца 1999. године.

Бетлехем је подвукао је да, супротно тврдњама земаља које се противе независности Косова, ни у једном делу резолуције 1244 не пише да је независност забрањена. Такав исход политичког процеса, резолуција, како је рекао, "није ни предвиђала, ни спречавала".

Премда је у преамбули поменут територијални интегритет СРЈ, тај принцип, по резолуцији, није био "камен темељац" за политичко решење статуса Косова, нити је за то решење резолуција изричито предвидела "пристанак Србије", оценио је заступник Велике Британије.

Бетлехем је подсетио да је декларација о независности уследила пошто су све могућности за споразумно решење исцрпљене током преговора уз посредовање изасланика УН Мартија Ахтисарија и пошто је он оценио да је то једино одрживо решење.

"Међународно право не забрањује сецесију"

Други британски заступник, Џејмс Крофорд, упозорио је да је "обмањујући" приступ Србије, која би, по његовим речима, желела да суд оцени легалност декларације, занемарујући догађаје који су до ње довели.

Међународно право не фаворизује, али ни не забрањује право народа на самоопредељење и сецесију, после унутрашњих сукоба, што је потврдио и "неутралан став" главних органа УН - генералног секретара и Савета безбедности - о декларацији о независности Косова, тврдио је Крофорд.

Оцену да је декларација легална, Крофорд је поткрепио и чињеницом да су 63 земље признале независност Косова, подвлачећи да "признања, а не декларација, чине државност".

Сугеришући да став Британије - "која није напречац, ни олако подржала независност Косова" - Србија не би требало да "схвати као противнички", шеф британске делегације Бетлехем је закључио да се Лондон нада "приближавању" Србије и Косова у оквиру ЕУ, између осталог и зато што "српска демократија није много старија од косовске".

Румунија брани став Србије

Румунија је имала супротан став у односу на Холандију и Велику Британију бранећи став Србије да самопрокламована незвисност Косова није у складу с нормама међународног права.

Расправа у хашкој Палати мира биће сутра окончана аргументима Венецуеле и Вијетнама.

Током седам претходних дана расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и 22 државе.

Девет држава - Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Кина, Кипар, Шпанија и Русија - оценило је, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.

Легалност те декларације до сада је, поред власти у Приштини, подржало 12 држава - Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија, Бугарска, Хрватска, Данска, САД, Финска, Француска, Јордан и Норвешка.

Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

"Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом", гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.