Посланици о Предлогу закона о науци и истраживањима

Председник Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Муамер Зукорлић рекао је да је суштински искорак са законом на пољу институционалног финансирања, тачније обезбеђивања сигурности установама и појединцима који се баве науком.

Зукорлић је додао да су на јавну расправу о предложеном решењу били позвани сви ректори Универзитета, представници научних институција, научних тела, наводећи да је одзив био сјајан. Поред позитивних оцена, било је, каже, и резерви које се тичу недоречености дела закона који се тиче науке на универзитету.

То се, додаје Зукорлић, тиче трајне дилеме да ли је могуће науку третирати одвојено од високог образовања и у погледу законске регулативе, али и саме организације. Како каже, свака недорећеност или недостатак се може рештии подзаконским актима.

"Заштитићемо се и од ризика да се изгуби мотивација кроз пројектно финансирање које смо имали до сада. Ово није укидање пројектног финансирања, већ се ради о комбинованом финансирању науке",објаснио је Зукорлић.

Посланица Покрета социјалиста Ана Караџић указала је да прелазак са пројектног на институционално финансирање користи и држави, јер, како објашњава, постоји начин да се у сарадњи са привредним субјектима све више улаже у знања.

Посланик СДПС Муамер Баћевац истиће да је неспорно да у Србији постоји научно-истраживачки потенцијал, међутим, указује да је досадашњи модел финансирања науке довео до тога да су конкурси послужили као средство за преживљавање истраживача.

Навео је да је ресорно Министарство уврдило мењкавости таквог модела финансирања и определило се за комбиновани, а поручио да верује у опредељење Владе Србије да модернизује земљу.

Посланица СПС Снежана Богосављевић Бошковић истиче да је реч о кровном закону, којим се прописује правни оквир за спровођење важних реформских процеса.

Скупштина о финансирању истраживача

Министар просвете Младен Шарчевић образложио је раније посланицима Предлог закона о науци и истраживањима.

Он је рекао да је ресорно Министарство узело у обзир бројне проблеме и чињеницу да је већина истраживача у научној заједници незадовољна постојећим законским оквиром и одлучило да спроведе комплетну реформу система финансирања научних истраживања.

“Имали смо систем у коме нико до краја није био задовољан, а најмање држава. То је била нека врста квази институционалног или квази пројектног модела. Први конкретан корак у тој реформи је већ учињен почетком децембра прошле године када је усвојен Закон о фонду за науку”, рекао је Шарчевић.

Он је навео да је први позив за изврсне пројекте младих истраживача већ расписан 21. јуна 2019.године преко Фонда за науку и додао да се до краја године могу очекивати још два позива.

"Посебна врста гране Фонда за науку биће пројекти везани за вештачку интелигенцију, роботику, и мислим да Србија има паметне научнике и шансу да их задржи”, рекао је Шарчевић. Министар је указао да Србија улаже у инфраструктуру научних институција, наводећи да је 23,9 милиона евра опредељено за Научно- технолошки парк у Новом Саду, а 30 милиона евра за Научно-технолошки парк у Нишу…

Шарчевић је прецизирао да повећање буџета за науку од 2015. до 2019. године износи 35,8 одсто и приближио се проценту од један одсто укупног буџета Србије.

Посланици ће разматрати измене Закона о накнадама за коришћење јавних добара које предвиђају поскупљење путарина за 12 одсто.

Посланици ће разматрати и предлоге закона комуналној полицији, о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761 на деоници Појате-Прељина.

Опозициони посланици окупљени углавном у Савезу за Србију и даље бојкотују скупштинска заседања. 

Посланици Народне скупштине постављали су на данашњој седници питања о продаји земљишта, поплавама, раду телевизије "Нова С", инциденту у Шапцу, социологу Јови Бакићу.