Парламент о извештају Фискалног савета; Петровић: Привредни раст Србије испод потенцијала

Током расправе о извештају о раду Фискалног савета Србије за 2018. годину, посланици су полемисали о јавном дугу, буџету, усклађивању пензија, али и о инвестицијама које, по речима председника тог независног државног органа Павла Петровића, износе 18 одсто.

Петровић је рекао да је 18 одсто укупан износ инвестиција, укључујући и стране и домаће, а да су упоредиве земље са Србијом имале негде од 23 до 25 одсто инвестиција, наводећи да је то један од кључних разлога зашто је привредни раст у Србији испод потенцијала.

"Србија има потенцијал да расте негде око 3,5 одсто, што је и предвиђено за ову годину. Србија би могла да расте пет до шест одсто са структурним реформама, са променом привредног амбијента", рекао је Петровић у парламенту.

Петровић оцењује да би то била респектабилна стоп раста и да би Србија тада брже расла него упоредиве земље централне и источне Европе и почела би да их сустиже.

"Тачно је да су повећане инвестиције у 2019.години, али структура инвестиција није добра. Мало је отишло на повећање за путеве и ништа за животну средину. Отишло је и за војску и полицију, али то не подстиче привредни раст", рекао је Петровић.

Подсетио је да је Фискални савет већ предлагао да се нова фискална правила модификују и законом уреде, а њих би, каже, чинила два стуба – ниски дефицит и јавни дуг.

Према његовим речима, низак државни дефицит је достижан, јер је сада, захваљујући успешној консолидацији, структурно уравнотежен.

"С озбиром да је то тако и ове године, имаћемо избалансирани буџет или мали суфицит. Било би добро да се постојеће стање стави у закон и да се направи чвршћом обавезом владе и државе", навео је Петровић представљајући у парламенту извештај Фискалног савета за 2018. годину.

Додао је да је јавни дуг Србије сада 51 одсто БДП-а и предвиђања су да ће у наредним годинама наставити да пада на између 45 и 50 одсто, а онда и испод 45 одсто, указујући да би тај максимални дуг требало да се такође реафирмише.

Како каже, то би била два темеља која би обезбеђивала да будућа фискална политика буде под контролом и да буде здрава.

"То утиче на кредитни рејтинг земље, каматне стопе, привредни раст и живот грађана, јер имате стабилну привреду без инфлације. Постоје индиције да би Министарство финансија хтело да дискутује о тим предлозима и надамо се да би до краја године та нова фискална правила могла да се уведу", истакао је Петровић.

Председник Фискалног савета каже да у области инфраструктуре и заштите животне средине није планирано довољно инвестиција за 2019. годину, будући да оне представљају услов за привредни раст, али, како каже, постоје најаве да ће се то догодити у 2020. години.

"То смо видели у фискалној стратегији владе коју анализирамо и ми то подржавамо", рекао је Петровић и указао да је Влада Србије, први пут после 2011. године, сада послала фискалну стратегију коју у овом тренутку разматра Фискални савет и који ће дати своје мишљење.

Сматра да би због транспарентности, влада требало да усвоји буџет почетком новембра и да га пошаље у Скупштину, па да тек онда уђе у скупштинску расправу, како би се усвојио до средине децембра.

"То до сада није чињено, и то је лоше. Сада постоје најаве да ће тај календар да се поштује, ми то снажно подржавамо и препоручујемо и вама да у том правцу делујете", поручио је Петровић посланицима.

Фискални савет Србије оценио је и да је замрзавање запошљавања у јавном сектору постало контрапродуктивно, јер делови јавног сектора не могу да раде ефикасно. Каже да је неопходна флексибилнија контрола, те да се направе потребе како би се видело реално стање.

Додаје да постоји назнака да ће се од 2020. године увести флексибилнија контрола, што Савет подржава, а мишљења је и да се неоправдано одлажу платни разреди.

Петровић се осврнуо и не пензиони систем, рекавши да иде у добром правцу, али с непотребним закашњењем, јер је Фискални савет већ предлагао да се укине Закон о привременом умањењу пензија, као и да се пензије не усклађују дискреционо.

Подсетио је да је Фискални савет негативно оценио одредбу Закона о пензијско-инвалидском осигурању да Влада и Скупштина дискреционо одређују пензије, наводећи да се сада предлаже "швајцарска формула", што Савет поздравља.

Посланици владајуће коалиције: Савет износио политичке ставове 

Председница скупштинског Одбора за финансије и посланица СНС Александра Томић навела је да је прошле године Србија имала ниво инвестиција од 3,3 милијарде евра, што је укупно колико има цео Западни Балкан.

Навела је да се на седницама одбора углавном расправљало око формуле која треба да успостави равнотежу када је у питању буџет и повећање пензија.

Додала је да је буџет од 2013. године усвајан увек у року и да ништа није скривано од јавности и сматра да је Фискални савет износио неке оцене "политичког карактера" које су користиле неке странке да би критиковале власт.

Шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије (СПС) Ђорђе Милићевић такође сматра да су поједини чланови ФС давали неке политичке изјаве, па је тако поменуо ону која каже да је неопходно повећање животног стандарда да би се зауставио одлив младих, што су, каже, искористили и поједини опозициони делатници.

"Не желим да верујем да сте ви оваквом изјавом желели да се бавите политиком и политиканством, али то је чињенично", рекао је Милићевић.

СПС, каже он, сматра да је Србија на добром путу и да је позитиван тренд видљив и препознатљив, што је, додаје, у извештају ФС и констатовано.

"Јавне финансије су сигурне и стабилне, али предстоји тежи део да се сачувају постигнути резултати и тешка фискална достигнућа. По нашем виђењу, три су кључне речи када говоримо о реформском курсу Владе Србије – реформе, раст и развој. Темељи реформског курса су постављени 2014.године и неко је такву одлуку морао да донесе, јер је Србија била пред банкротом", указао је Милићевић.

Захваљујући непопуларним мерама, дошло се до тога да данас имамо систем који је заснован на здравим основама, а не на политици, додао је Милићевић.

Према његовим речима, данас је јасно да је власт била у праву када је започела реформе, док су, поједини, каже, гледали поједностављено на то и говорили да се "отимају плате и пензије".

"Сада је створен добар основ за повећање плата и пензија", поручио је шеф посланика СПС.

Каже, када је реч о формули за обрачунавање пензија, да је за СПС најважније да су пензије стабилне, наводећи да се разматра неколико модела.

"Треба сагледати реалан раст привреде, раст инфлације и раст потрошачких цена", рекао је Милићевић.

Он је навео и да су реализована два циља – трајно смањење јавног дуга и дефицита.

"Србија се данас налази на 48.месту на светској Дуинг бизнис листи, а пре започетих реформи били смо на 91.месту", навео је Милићевић.

Подсетио је да је држава за 2019. годину буџетом издвојила 19 милијарди динара више за плате запослених у јавном сектору, те да су оне од 1. јануара увећане за седам до 12 одсто, а такође увећане су и пензије због укидања Закона о привременом смањењу пензија.

Опозицији смета "превелико поверење" у препоруке ММФ-а

Посланик Странке модерне Србије Александар Стевановић рекао је да поздравља најаву нових метода обрачуна плата у јавном сектору, јер Србија има велике проблеме да у том сектору задржи најбоље људе.

Мишљења је да би раст са структурним реформама могао да буде и пет до шест процената, оцењујући то изазовом за Србију.

Поздравио је и што је ФС велику пажњу у извештају посветио заштити животне средине, јер прави изазови у тој области тек следе.

"Оног момента када отворимо Поглавље 27 изазови ће бити невероватни. Треба да размишљамо о нивоу инвестиција у заштиту животне средине", рекао је Стевановић.

Говорећи о предлозима о фискалним правилима, Стевановић је казао да му је жао што није усвојен предлог његове посланичке групе, да се констатује чињеница да годинама имамо кумулативни дуг консолидоване Србије који је преко 45 одсто и да се законом "уједначи стварност".

Посланик Нове Србије - Покрет за спас Србије Ђорђе Вукадиновић приметио је да је седница Скупштине Србије заказана уредно, унапред и да је то корак у добром правцу који мора да се констатује.

Вукадиновић каже да се не слаже са тим да се само следе препоруке Међународног монетарног фонда (ММФ), називајући га "светом кравом" који, како каже, само објављује своје савете.

"Ви сте (ФС) онда ту нека трансмисија између препорука ММФ и власти. У вашем извештају видим дозу критике према мерама власти, али недовољну критичност према препорукама и саветима ММФ и других светских глобалних институција", рекао је Вукадиновић.

Посланик Српске радикалне странке (СРС) Александар Шешељ је такође констатовао другачију атмосферу у Скупштини Србије, а потом се осврнуо на извештај Фискалног савета.

"Ми као земља ограниченог суверенитета не можемо да доносимо сопствене одлуке. То је свима јасно, нити у економији, нитi по неким спољно-политичким питањима. Већ 19 година је ММФ у Србији све и свја, за све се пита, и колика ће нам бити цена струје и које државно предузеће треба да продамо, колико треба да смањимо плате и пензије. ММФ је главни ауторитет за економију Србије", сматра Шешељ.

Шешељ тврди да страни инвеститори, за разлику од домаћих, добијају више од 10.000 евра по радном месту.