Извештаји Заштитника грађана и Повереника пред Одбором за правосуђе

Скупштински одбор за правосуђе разматрао је извештаје Заштитника грађана за 2018. годину, као и извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности и упутиће их парламенту на изјашњавање.

Генерална секретарка стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић рекла је на Одбору да су они завршили рад на укупно 3.789 предмета прошле године и упутили 497 препорука органима управе.

"Највећи број притужби грађана се односио на рад представника извршне власти, посебно министрастава, око 20 одсто свих притужби, док је проценат притужби који се односио на рад општина износио око 13 одсто. Такође, грађани су имали притужбе и на рад правосудних органа, око 11 одсто", рекла је Јовичићева.

Како је навела, у највећем броју грађани су имали притужбе на кршење права добре управе и то у економској, имовинској, социјалној и културној сфери. 

"Притужбе грађана говоре о егзистенцијалним проблемима и незапослености, али и неефикасној државној управи која ћути кад треба да поступи у корист грађана. У раду органа управе учестало долази до повреде или ускраћивања права грађана, као и понављање истих или сличних проблема у раду", рекла је Јовичићева.

"Прошле године највише изазова у раду Повереника"

Заменица Повереника за информације од јавног значаја Станојла Мандић оценила је да је 2018. била година са највише изазова у раду Повереника, али истовремено и година најобимнијег рада.

Додала је да је Повереник прошле године решио више од 14.000 предмета.

Према њеним речима, до 2015. године је постојао континуирани напредак у остваривању права, али су, каже, у последње три године забележени негативни трендови који су "последица нефункционисања механизама који нису у надлежности Повереника".

"Мислим на одсуство одговорности за повреду Закона о слободном приступу информацијама, јер управна инспекција прошле године није поднела ниједан захтев за покретање прекршајног поступка. То су чинили само грађани, мада резултат тог захтева није тако охрабрујући с обзиром да је свега око пет одсто осуђујућих пресуда. Већина захтева је из неких формалних разлога била одбачена", рекла је Мандићева.

Указала је да је степен извршења Повереникових одлука прошле године био најнижи, а да је "једина срећа" што је велики број органа поступио пре доношења решења, када су сазнали за жалбу.

"Проблем извршења одлука Повереника је наглашен од прошле године када је донет Закон о општем управном поступку, јер су престали да функционишу класични механизми кажњавања које је Повереник имао као могућност", истакла је Мандићева.

Поручила је, такође, да Закон о заштити података, који је Народна скупштина усвојила прошле године, није могуће применити без његове дораде.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи