Србија и Црна Гора – лош брак и још гори развод

После четири године живота под заједничким именом, тачку на брак Србије и Црне Горе и дефинитивно је ставио референдум. Развод се пре 13 година славио у Подгорици.

Само 12 дана након што је Црна Гора прогласила независност и у Скупштини Србије усвојена је одлука о самосталности те државе. А како је тих дана најављивано стекли су се услови за развијање дипломатских, али и добросуседских односа.

На тесту пријатељства и доброг суседства, после референдума, Црна Гора пала је, кажу познаваоци прилика, већ 2008. године. И то признањем независности тзв. државе Kосово.

"А онда, с друге стране, све ово што се дешавало око тзв. признавања Kосова, па надаље, уласка у НАТО, који је такође један катастрофалан чин по саму земљу и заједницу. У свакој регионалној иницијативи коју НАТО гура, а која је против Србије, али и Срба у Црној Гори, та Црна Гора мора да се сврста са својим пословним пријатељима из Приштине или са Хрватском", каже Миша Ђурковић из Института за европске студије.

А у Хрватску Црна Гора шаље војног аташеа на прославу годишњице "Олује", на Kосово одлазе трупе у мировну мисију, док су у Подгорица и други градови излепљени плакатима "Никад више 1918." у којима се Србија оптужује за репресију над црногорским народом.

"Док су у Србији и у Црној Гори на власти биле странке које су имале исти идеолошки предзнак, социјалнодемократске оријентације, тада су односи били лошији. А када је 2012. СНС дошао на власт, значи странка народњачког опредељења, ти односи су се побољшали и све до скоро није било неког већег варничења на линији Београд-Подгорица", подсећа Александар Попов из новосадског Центра за регионализам.

А последњих дана нарочито варничи због статуса СПЦ у Црној Гори и њене имовине као и актуелног закона о слободи вероисповести.

"Имамо мешање државе у односе СПЦ и ЦПЦ, а са друге стране имамо исто тако нешто што није примерено, а то је да се СПЦ меша у државне послове и државне ствари у Црној Гори и то не ретко", подвлачи Попов.

Професор Факултета политичких наука Часлав Копривица истиче да власти у Црној Гори не занима имовина СПЦ као таква.

"Него их занима да економским маргинализовањем СПЦ покушају да маргнализују њу као симболичку снагу, која стоји и опстаје као језгро окупљања и одупирања Срба у Црној Гори у налетима од денационализације. Али званична Црна Гора се понаша тако да је њој СПЦ непријатељ. Е ако је тако, онда је ред да и званична Србија припомогне званичној СПЦ у Црној Гори", сматра Копривица.

А једино коме изгледа нема помоћи су Добрица Ћосић, Душко Радовић, Милорад Павић, Бранко Радичевић и још десетина српских писаца који су протеклих деценију избачени из тамошњих уџбеника. У црногорском језику, који је добио и нове гласове, њихова места заузели су, на пример, Kемал Цоцо, Шимо Ешић или Шукрија Панџо.

"Чињеница да тзв. црногорски језик са оним сј, жј, не користи нико живи почевши од Мила Ђукановића до ни једне једине институције. И сама елита која гради базично антисрпски идентитет не верује у тај идентитет", напомње Ђурковић.

"Они сматрају да тај пројекат неће завршити уколико не створе нови тип човека, нове људе који се изјашњавају као антисрпски црногорци. За то је потребно променити идентитет, за то је потребно променити школске програме и они на томе раде интензивно", указује Копривица.

Због преоштрих речи, понекад и ината, тек протеклих 13 година чешће се памте по спорењима него по пријатељским гестовима. Београд и Подгорица можда су само пример да после лошег брака ни развод не може бити ништа бољи.