Дебата Националног конвента о извештају Европске комисије

Maja Гојковић је на отварању седме Пленарне седнице Националног конвента о ЕУ навела да Извештај ЕК о напретку садржи одређене политичке оцене, поготову када је у питању рад парламента Србије, али је додала да у њему има и напомена на којима се мора радити како би се унапредили одређени сегменти у функционисању Народне скупштине.

Председница Скупштине је истакла да у сарадњи с Владом Србије жели да спроведе мере које се тичу рада парламента, а као прву навела је хитни поступак приликом предлагања закона.

Нагласила је да Извештај ЕК има делове на које је важно да се обрати пажња и додала да су у њему примећене и позитивне ствари и напредак, као што је одржавање седница на којима посланици постављају питања члановима Владе учесталије, потом да је парламент наставио да одржава дебате о преговарачким позицијама Србије за поглавља о придруживању ЕУ, као и размене мишљења с Националним конвентом о Европској унији.

Приметила је да када се говори о надзорној функцији парламента над извршном влашћу, у Извештају је потпуно занемарен рад одбора.

Гојковићева је рекла да је то њена највећа замерка на извештај и подсетила да сви одбори имају редовну праксу да позивају министре који долазе на одборе и бране своје извештаје.

"Као председница парламента више пута сам позивала представнике мањег дела опозиције који бојкотује део рада Парламента, пре свега рад у пленуму, јер они учествују у раду одбора, и у парламентарним делегацијама, да дођу и да разговарамо у Парламенту о унапређењу рада", навела је Гојковић, примећујући да се у Извештају констатује њен позив на Колегијум. 

"Очекујем да се посланичке групе писаним путем изјасне о својим предлозима побољшавања рада Парламента и спремна сам да разговарамо о томе. Са том праксом наставићу и даље", рекла је председница скупштине и додала да су се једна посланичка група, као и неки самостални посланици који су до сада бојкотовали рад у пленуму, вратили на заседања. 

Подсетила је да су у протеклом периоду редовног заседања Народне скупштине на дневном реду биле теме и предлози закона које је иницирала опозиција или грађани, попут законских решења у јавности познатих као "Тијанин закон", "Закон о швајцарцима", као и недавно одржана посебна седница о Косову и Метохији.

Фабрици: Према извештају ЕК Србија није назадовала

Србија није назадовала, у појединим областима је имала ограничен напредак, док је у три области била без напретка, изјавио је шеф Делегације Европске уније у Србији, амбасадор Сем Фабрици, говорећи о извештају Европске комисије у Србији. 

Он је на седници Националног конвента о Европској унији, истакао да Србија није напредовала на пољима слободе медија, конкуренције и јавних набавки, али да је упркос томе отворила четири поглавља у претходних 12 месеци.

Фабрици је истакао да ће Србија морати додатно на ради на развитку демократског друштва, подели власти, на независном, одговорном и ефикасном правосуђу и додао да су медији кључна компонента демократске државе.

"Ако разматрамо поделу власти, изврштај шаље неколико порука како да Скупштина ради воље, да правосуђе поставне независно и како да учинимо медијски систем слободан", рекао је Фабрици.

По питању безбедности, Србија бележи напредак захваљујући својим регионалним активностима.

Односима са Приштином у извештају одвојена је једна страна, каже Фабрици, истичући да зна колико је та тема важна. "Србија је ангажована, али је заустављена и осујећена једностраним одлукама Приштине. Србија се труди да створи одговарајуће окружење да дође до договора", рекао је Фабрици.

Сматра да, како каже, влада по правилу сноси највећу одговорност и додаје да би сви требало да удруже снаге како би се даље спровео процес промена.

Координаторка Националног конвента о ЕУ Наташа Драгојловић изјавила је да би пажња јавности на извештај ЕК требало да траје дуже него вест да је тај извештај објављен. "Ми смо сигурни, читајући овај извештај, да 90 одсто онога што ми препоручујемо као грађани ове земље и као цивилно друштво, каже и Европска унија", изјавила је Драгојловић.

Према њеним речима, од 2000. године до данас нема политичара који није изговорио да европске реформе спроводи због грађана, а не због ЕУ. "Сада ми као представници једног дела грађана, као цивилно друштво, кажемо урадите то због нас. Све то што пишеу извештају ЕК и ми мислимо да треба", рекла је Драгојловић.

Кубуровић: Србија посвећена процесуирању свих коруптивних дела

Србија је потпуно посвећена процесуирање свих коруптивних кривичних дела, изјавила је министарка правде Нела Кубуровић и изразила жаљење што сви резултати нису били препознати у овогодишњем Извештају о напретку Европске комисије.

Навела је да је за годину дана било више од 500 правноснажно осуђених лица за извршена коруптивна кривична дела. "Међу овим лицима налазе се и високи званичници, имате судије које су су у поступку због примања мита, имате помоћнике министара, тако да то указује да постоји потпуна посвећеност процесуирању свих кривичних дела и жао ми је што ови резултати нису били препознати", рекла је Кубуровићева.

На панелу "Борба против корупције", у оквиру седме пленарне седнице Националног конвента о ЕУ, Кубуровићева је навела да је цео Извештај о испуњености обавеза из поглавља 23 итекако битан и додала да је Министарство правде објавило ревидиран Акциони план за то поглавље, који је у петак прослеђен Бриселу, а резултат је дискусије која је спроведена са цивилном сектором.

"Можете видети све примедбе, да ли су усвојене или не и зашто је нешто одбијено, уколико није прихваћено, реч је и даље о радној верзији текста, чекамо мишљење, а потом отварамо другу јавну расправу", рекла је Кубуровићева.

Када је реч о делу који се односи на правосуђе готово 70 одсто од свих примедби које су достављене у Извештају су прихваћене, навела је министарка и додала да се велики део примедби односи на борбу против корупције, а две трећине које се односе на основна права.

Када је реч о потпоглављу из Акционог плана за поглавље 23 и овог пута је означен напредак када је реч о борби против корупције, рекла је министарка и додала да је очекивала више објективних мерила да се доста тога урадило у претходном периоду.

Што се тиче промене Устава, Кубуровић је казала да је за ову недељу скупштински Одбор заказао седницу на којој ће разматрати предлог који је упутила влада и да може рећи да ће започети расправа и у Скупштини о Уставу.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија указао је на ситуацију да Србија више него што је то уобичајено закључује међудржавне споразуме који у потпуности изузимају примену домаћег закона код јавних набавки. "За тендере где се набавља, где се граде ауто-путеви, железнице, термоелектране уговарамо кроз међудржавне споразуме и зајам и извођача радова", навео је Ненадић.

У извештају се не коментарише Закон о спречавању корупције, који је усвојен прошлог месеца. Њиме се шире надлежности Агенције за борбу против корупције, што то би требало да донесе већу ефикасност рада те агенције.

Драган Сикимић, директор Агенције, каже да та институција новим нацртом добија већу финансијску независност. "Код пријаве имовине и провере имовине проширен је круг лица на сва повезана лица поврх оних који спадају у чланове породично домаћинство, тј. брачног партнера", наводи Сикимић. 

Панел о изазовима испуњавања услова Поглавља 24

За српски преговарачки тим задужен за Поглавље 24 то поглавље није кочница, већ простор за напредовање Србије у евроинтеграцијама, рекао је помоћник министра унутрашњих послова Зоран Лазаров на панелу "Правда, слобода и безбедност".

Подсетио је да је испуњено 88 одсто активности из последњег Извештаја о спровођењу Акционог плана за Поглавље 24.

Лазаров је рекао да не може да се сложи са ставом из Извештаја да је полиција под утицајем политике. "Ми смо једино Министарство у којем су сви шефови и запослени морали да поднесу имовинске карте, а захваљујући сарадњи са међународном заједницом имамо аутоматизован процес у коме особе са само одређеним степеном овлашћења могу приступити одређеним подацима и тиме се искључује могућност мешања политике", појаснио је Лазаров.

Лидија Комлен Николић из Удружења тужилаца Србије оценила је да се не може говорити о резултатима оствареним у борби против криминала, а да се не помене да не постоји веза између поглавља 23 и 24.

Сматра да је полиција под утицајем политике и да се то огледа у устројству Министарства унутрашњих послова, које на челу има Небојшу Стефановића, који је члан странке и врши високу страначку функцију.

Новинарка сајта Крик Милица Војиновић сматра да у Србији постоје системски проблеми и тврди да постоји повезаност криминала и врха државе.

Напоменула је да убиства међу криминалцима постају све већи проблем, а да је прошле године забележено чак 29 таквих убистава.

Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику је подсетио да Србија добија препоруку да обезбеди оперативну аутономију полиције у односу на Министарство, што је био случај и прошле и 2016. године.