Приштина планира радове на храму код Новог Брда који сматра католичком црквом

У саопштењу се истиче да се храм Св. Николе налази у једној од четрдесетак специјалних заштићених зона, које по косовским законима подлежу посебној процедури, која не зависи само од косовских институција, већ и од става Српске православне цркве.

Епархија указује  да је тај стари верски објекат  на сајту косовског Министарства културе нетачно представљен као римокатоличка црква, без икаквог помињања аутентичне историје храма и досадашњих резултата археолошких истраживања.

У саопштењу се наглашава да су информације о планираном пројекту конзервације храма Св. Николе објављене  у косовским медијима и да према доступним информацијама пројекат изводи Археолошки институт Косова уз финансијску подршку немачке амбасаде у Приштини.

Тим поводом, наводи се да је Епархија већ контактирала немачку амбасаду, а такође ће у даљој процедури ургентно бити ангажована и Комисија за заштићене зоне, чији је члан Епархија Рашко-призренска.

"Веома је важно  у сарадњи са ОЕБС-ом и канцеларијом ЕУ утврдити тачно све чињенице и пројекат конзервације рушевина храма вратити у оквире закона. У противном сваки даљи радови на овој локацији били би незаконити", упозорава се у саопштењу.

Епархија указује да је црква Св. Николе истраживана  још  50-их и 60-их година прошлог века и ту су пронађени бројни натписи и елементи камене пластике који јасно указују на порекло храма и његов стил.

Додаје се да су у оквирима храма пронађени и бројни гробови, који су у међувремену отварани и кости одношене у Приштину без икаквог обавештавања СПЦ.

"Одлучан став наше Епархије јесте да се било какви конзерваторски радови, као и презентација ове баштине, може радити једино узимајући у обзир досадашње археолошке радове и у пуној сарадњи са еминентним српским експертима које ће ангажовати Епархија Рашко-призренска. Апсолутно је неприхватљива и контрапродуктивна било каква политизација питања културне баштине, а поготово једнострано мењање историјских чињеница", напомиње се у саопштењу.

Подсећа се да је храм подигнут средином 14. века и да је био дограђен у време деспота Стефана Лазаревића и после 1455 године.

"По свему судећи касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би објекат после био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњих времена, као и остаци града који је убрзо запустео".

Као и велике немањићке задужбине (13 и 14. века) Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска црква Св. Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено место.

Недалеко од овог храма налазе се остаци градске римокатоличке цркве тзв. Саске цркве, која је добила назив по рударима Саксонцима (Сасима), који су поред дубровачких трговаца и домаћег српског становништва чинили део богатог и разноликог културног и верског мозаика средњовековног Новог Брда, као једног од најзначајнијих градова средњовековне Србије.