Француска против изјашњавања МСП

Седмог дана расправе у хашкој Палати мира, правна заступница Француске Едвиж Бејар рекла је да је и изјава Србије "потврдила да у међународном праву не постоји ниједно правило по којем би декларација о независности Косова била супротна међународном праву".

"Сецесија није у супротности са међународним правом и суд би зато требало да одбије да заузме став", нагласила је француска представница, оцењујући да би одговор на питање о легалности косовске декларације био "лишен било каквог практичног учинка".

Став Француске је и да декларацијом није нарушен принцип заштите територијалног интегритета, зато што тај принцип важи само за односе између држава, а питање њене законитости је "вештачки наметнуто Генералној скупштини УН", која "ни на који начин не може деловати".

Бејарова је подсетила да су "битни органи" УН, попут Савета безбедности и генералног секретара, "заузели неутралан став" о декларацији, наводећи да је то додатни разлог за одбијање суда да се изјасни.

Француска заступница нагласила је и да је декларација била последица неуспешних преговора о статусу Косова, током којих су "исцрпљене све друге могућности".

"Неуспех преговора није разлог да декларација буде проглашена нелегалном, зато што она није узрок, него последица тог неуспеха", закључила је Едвиж Бејар.

У наставку расправе о законитости једностране декларације о независности Косова, Норвешка и Јордан оценили су данас пред Међународним судом правде у Хагу да међународно право изричито не забрањује такве декларације.

"Међународно јавно право не регулише једнострану декларацију о независности која је политичка чињеница. То не значи ни прихватање, ни одобравање, ни ускраћивање, ни охрабривање сецесије", рекао је заступник Норвешке Ролф Фифе.

Представник Јордана Зеид Ал Хусеин тврдио је да декларација о независности Косова "није акт сецесије већ стварања државе на територији која од распада СФРЈ није била ни под чијим суверенитетом".

Он је оценио да је Косово по распаду Југославије морало имати право на самоопредељење попут република, али да је међународна заједница "из политичких разлога то питање оставила по страни читаву деценију".

По Јордану, право на самоопредељење косовског народа произашло је и из укидања аутономије Косова, као и систематске репресије и насиља којем су га у прошлој деценији подвргавале власти у Београду.

Косовски случај "посебан"

Норвешки заступник Фифе је поновио аргумент других земаља које су признале Косово да принцип заштите територијалног интегритета не обавезује "ентитете унутар држава".

Напомињући да је свака декларација о независности по природи једнострана, норвешки представник је, међутим, оценио да је у случају Косова она била последица "мултилатералног политичког процеса" у којем су биле исцрпљене све друге могућности, као и препорука изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија.

Насупрот ставу Русије да је само Савет безбедности могао прогласити крај процеса, Фифе је назначио да је сам Савет одлучивање о току и трајању преговора поверио Ахтисарију.

Самоопредељење народа Косова било је, по Норвешкој, предвиђено и Резолуцијом 1244 Савета безбедности која је прописала да "воља народа мора бити елемент за одређивање будућег статуса" покрајине.

Став Норвешке је да су декларацију о независности Косова усвојили "изабрани лидери" који су "изразили вољу народа", а не "привремени органи самоуправе", како се наводи у питању које је Генерална скупштина УН поставила Суду.

Фифе је одбацио тврдњу да ће независност Косова постати опасан преседан у међународним односима, рекавши да је косовски случај "посебан" и заснован на "јединственим" историјским догађајима.

Посвећујући већи део излагања току косовске кризе, јордански заступник Зеид Ал Хусеин је нагласио да су власти у Београду, вођене "националистичким намерама", од 1989. систематском репресијом ускраћивале народу Косова право на самоопредељење, самоуправу и учешће у власти.

Тај процес, по Ал Хусеину, почео је укидањем аутономије Косова, настављен применом разних дискриминативних и репресивних мера и кршењем људских права Албанаца током читаве деценије, а окончан је 1999. кампањом етничког чишћења албанског становништва.

Резолуција 1244 Савета безбедности усвојена је у циљу окончања тог насиља повлачењем српских снага, искључивала је могућност да "Косово икада поново буде део Србије", тврдио је јордански заступник.

Једнострана декларација о независности уследила је, рекао је Ал Хусеин, као "последње средство" за трајно решавање статуса Косова пошто су преговори уз међународно посредовање пропали.

Холандија, Румунија и Велика Британија сутра пред МСП

Расправа пред Међународни судом правде биће настављена сутра аргументима Холандије, Румуније и Велике Британије.  Током седам претходних дана расправе која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 17 држава.  Аргентина, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Кина, Кипар,

Шпанија и Русија оценили су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.

Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија, Бугарска, Хрватска, Данска, САД и Финска.

Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисашијем Овадом из Јапана, траје месецима.

"Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу с међународним правом", гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.

Косово је прилика да се покаже да међународно право важи

Србију и њен став о Косову јуче су подржале Русија и Шпанија, а косовску независност легалном су оцениле САД и Финска.

Русија, стална чланица Савета безбедности УН, поручила је судијама да је Резолуција 1244, која гарантује територијални интегритет Србије и даље на снази. Резолуција забрањује једностране потезе, па, није могло бити дозвољено да специјални изасланик УН Марти Ахтисари оконча преговоре и препоручи независност као решење.

"Да ли је преговарачки процес завршен могао је да оцени само Савет безбедности", рекао је амбасадор Русије у Холандији Рави Геворгијан и упутио главну поруку Москве - случај Косово је прилика да покажемо да међународно право важи.

Сједињене државе су у Хаг послале Харолда Хонгђу Коа, правног саветника у Стејт дипартменту и некадашњег учесника преговора у Рамбујеу.

Бранећи познат став о независности покрајине, Ко је у име Вашингтона сугерисао 15-орици судија да Косово посматрају као посебан случај, пре свега због дугогодишњег насиља и репресије над Албанцима под окриљем државе.

Шпанија, земља која и сама има проблеме са деловима који желе сецесију, подржала је српски став. Представница Шпаније подсетила је да је и Европска унија, у прошлогодишњем извештају о сукобу Грузије и Русије, навела да је једнострана сецесија недозвољена, осим у случају колонија.

Насупрот оваквим ставовима, Финска, чији је бивши председник Марти Ахтисари, сматра да је декларација о независности политички документ, чији су корени у догађајима из прошлости. Правни заступници те земље, међутим, потврђују да је независност у супротности са унутрашњим законима матичне државе, али не и са међународним правом.