"Избори неће ништа променити, политика проширења одавно пала у други ред"

Михаило Црнобрња је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да је политика проширења пала у други ред политика одавно и као пример навео да комесар за проширење није био комесар за проширење, већ за добросуседску политику и проширење. Значи, проширење је на другом месту било, додао је Црнобрња.

"Не верујем да ће ови избори нешти битно променити у смислу да се поново врати само комесар за проширење, односно да се проширење врати на онај ново унутар ЕУ који је имало када су ушле Пољска, Чешка, Мађарска, тада је то био топ приоритет, сада није", рекао је Црнобрња.

Додаје да проширење неће бити сигурно међу прва три приоритета новог сазива.

"Европски парламент у ЕУ нема тако значајну функцију да одатле потиче иницијатива, иницијатива углавном потиче из Европске комисије. ЕК је најважнији орган ЕУ када је реч о владању оним што је опипљиво и што је материјално", објаснио је Црнобрња.

"Мислим да ће њихов приоритет број један бити реструктуирање Европске уније, односно редизајнирање и јачање ЕУ. Јер ЕУ је напредовала преко 60 година на принципу да се поједине ствари из земаља полако преносе на наднационални ниво", указао је Црнобрња.

Нагласио је да су почели 1957. године са само три политике, сада их имају 18.

"То је све споразумно урађено, ништа није наметнуто. Међутим, очигледно су се преиграли, јер је дошло до тога да су загризли залогај који не могу да сажваћу", сматра Црнобрња.

Када је реч о формирању новог сазива Европског парламента, Црнобрња каже да ће бити јако тешко направити каолицију која ће владати у Европском парламенту, јер ни највеће две странке заједно нису довољне.

"Према томе, мораће да буду три, четири групације, а знате како када имате три или четири или већи број партнера у коалицији увек ће тешко доћи до одлучног решења које ће сви прихватити и онда су то компромиси и обично решење буде блаже и питомије него што је у страту било", додао је Црнобрња.

На питање шта Србија треба да ради наредних пет година, Црнобрња каже да годинама говори то да Европска унија није циљ, него средтво.

"Ми морамо да модернизујемо нашу државу, па онда да уђемо у ЕУ. Наш посао јесте без обзира да ли ћемо бити примљени у ЕУ 2022. године, 2025, 2028. или 2030. корамо да радимо на томе да наша држава буде по некој структури економској, политичкој, социјалној налик већини земаља ЕУ", истакао је Црнобрња.

"Ја дубоко верујем да ми не смемо да одступимо од европске агенде, од приступања Европској унији, јер то је пут који нас поправља. Улазак у ЕУ ће нам донети и нека додатна финансијска средства, то је сасвим сигурно и то није за бацање и није за занемаривање, али суштина је промена друштва", закључио је Црнобрња.