Има ли у Европском парламенту места за Србе

Кандидати 33 са листе у Хрватској боре се за 12 мандата у Европском парламенту. За једно место бори се 12 кандидата са две српске листе. И баш то потенцијално место које би могао да заузме један Србин из Хрватске задало је много посла онима који са тим нису сагласни – па су увреде и претње додали на плакате Самосталне демократске српске странке.

Кандидат СДСС-а Дејан Јовић каже да питање које је постављено на плакатима није усмерено Србима. Срби, каже, знају како је бити Србин у Хрватској, па питање упућују хрватском друштву и Европској унији.

"Ми сматрамо да ЕУ која има 40 до 50 милиона људи који су припадници мањина да она треба обратити пажњу више на мањинске заједнице", истиче Јовић.

А да би неко Европи посебно на то да скретао пажњу потребно је 60.000 гласова. У Србији се гласа на три локације. Више ће их бити ако буде и више пријављених гласача који уочи гласања говоре о проблемима.

"Срба у Хрватској остало је мало, тежак им је положај, у неким крајевима па и у крају у којем ја живим нема ни доброг пута, струје, нема услова за повратак, поготово нема услова за одржив повратак", подсећа председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

За права и Срба и Мађара, каже, залагао се Андор Дели. Он је први држављанин Србије у Европском парламенту који је тамо дошао са листе Орбанове партије Фидес.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић указује да од једног европосланика не треба очекивати сензационалне резултате, али напомиње да и тај један има могућност да покреће одређена питања и иницијативе.

"Колико ће то имати везе и оставити трага на односе Балкана и ЕУ, Србије и ЕУ, има везе са тим колико је посланик укључен у рад релевантних одбора и комисија које се баве проширењем и Западним Балканом", објашњава Гајић.

А поглед на Западни Балкан из посланичких клупа ЕП зависиће и од његовог будућег састава, посебно због предвиђања да би странке крајње деснице, иако не би освојиле већину, могле да знатно увећају број места.

Председник Европске комисије Жан Клод Јункер је, уочи избора, бирачима поручио да би требало да се запитају како ће изгледати "европски пејзаж" у наредним годинама ако би сви гласали за екстремисте.

Душан Гајић оцењује и да је могуће да Европски парламент буде фрагментиранији.

"То може да значи компликованије доношење одлука, успореније реформе, а то је нешто што може да буде буде неповољно за Србију и оне који очекују бржи процес проширења", напомиње Гајић.

Ко ће одлучивати, рећи ће не само бирачи већ и постизборна комбинаторика. Избори се одржавају од 23. до 26. маја.