Посланици наставили расправу о "Тијанином закону"

Посланици Скупштине Србије наставили су расправу о сету правосудних закона међу којима су измене Кривичног законика и измене Закона о кривичном поступку. Међу законским предлозима су и "Тијанин закон" који предвиђа доживотни затвор убицама и силоватељима деце, као и Закон о спречавању корупције и допуне Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Председница парламента Маја Гојковић поново је позвала посланике опозиције који бојкотују рад пленума да дођу и расправљају о "Тијанином" закону, али и да, како тврди, понове ставове које износе ван сале, односно да су против тог закона.

"Нека дођу да јавно кажу да су против Тијаниног закона, да то чују грађани. Ја немам моралну дилему као посланици који нису прихватили позив да уђу и подрже иницијативу 160.000 грађана Србије. Немам дилему да ли је важнији закон или 'заштита људских права монструма'", рекла је Гојковићева учествујући из посланичке клупе у парламентарној расправи.

"Захвалила" је посланицима опозиције за које тврди да су јавно рекли да нису за усвајање Тијаниног закона, као и да се "ломе" у вези са тим да ли треба прихватити казну доживотног затвора.

Гојковићева је објаснила да је део "Тијанине иницијативе" усвојен још пре две године, а тиче се скраћења рока за потрагу за несталим дететом, те да је сада на реду други део иницијативе чиме се заокружује читав предлог "Тијаниног закона".

Навела је да Бошко Обрадовић, лидер Двери, нема, како каже, ни политичку храброст да уђе у салу и каже да неће подржати "Тијанин закон", као и да је, "уместо о породичним вредностима, напрасно почео да размишља о европским и да ли манијаку треба да се омогући условни отпуст".

"Сад Бошко (Обрадовић) уз уобичајене увреде поручује да закон није у складу са европском праксом и да му је проблематично укидање могућности условног отупста. Ето, лидер партије за коју и не знамо да ли више постоји и који се залагао за породичне вредности, сада размишља о европским", додала је Гојковићева.

Како је оценила, све с његове стране је "једно политиканство".

Гојковићева је подсетила да је иницијативу за доношење Тијаниног закона покренуо отац Тијане Јурић и да ју је подржало 160.000 грађана са захтевом да се за починиоце најтежих кривичних дела уведе доживотна казна затвора.

"Европа (ЕУ) је у скоро свим државама омогућила да постоји доживотан затвор без условног отпуста", рекла је Гојковићева, а на моралне дилеме да ли онај ко је починио кривично дело има право на условни отпуст, председница парламента одговара да је право на живот имала и жртва.

Део опозиције наставио је да бојкотује седнице пленума, али је посланик ДС Радослав Милојичић пре данашње седнице најавио да ће доћи у скупштинску салу да гласа за "Тијанин закон".

Кубуровићева о опозицији: Или нису знали шта потписују или...

Коментаришући одсуство посланика опозиције док се расправља о Тијанином закону, министарка правде Нела Кубуровић оценила је да или нису знали шта потписују или се ради о злоупотреби с циљем личне промоције.

"Жао ми је што је лева страна сале (део где седи опозиција) потпуно празна, нарочито имајући у виду да су подржавали иницијативу Фондације Јурић. Сад тврде да влада не доноси 'Тијанин закон' и да имамо нове одредбе".

Објаснила је да је је Кривични законик допуњен, али је то урађено зато што се мења најтежа постојећа казна од 30 и 40 година доживотном казном затвора.

Кубуровићева је навела да је Министарство правде још 2015. године припремило измене и допуне Кривичног законика где је било предвиђено увођење доживотне робије и додала да је та иницијатива потекла од реномираних професора кривичног права.

Кубуровићева је на позив посланика СРС Александра Шешеља да размисли шта може особа која је осуђена на доживотни затвор да уради у Управи за извршење кривичних санкција, казала да стручњаци процењују под каквим безбедносним мерама они треба да буду.

Како је рекла, казнено-поправни заводи "нису вртићи" и не треба бринути како ће се у њима понашати они који су осуђени на доживотну казну затвора.

Статистика у земљама ЕУ показује да се из године у годину број лица која су осуђена на доживотни затвор повећава и за десет година тај број је порастао за преко 60 одсто. У земљама ЕУ данас имате 30.000 особа која су осуђена на доживотну казну затвора, па не верујем да се тамо плаше да ће неко од затвореника да нападне чуваре, навела је Кубуровићева.

Образлажући закон, Кубуровићева је рекла да је доживотна казна предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем, што је био предлог иницијативе коју је покренула Фондација "Тијана Јурић".

Расправља се и о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција, које је поднела Влада Србије.

На дневном реду седнице је и неколико споразума, а међу њима Предлог закона о потврђивању уговора о зајму за кредит за изградњу аутопута Е-763 деоница Прељина – Пожега. Реч је о 445 милиона долара зајма од кинеске Еxпорт-импорт банке.

Пред посланицима је и потврђивање уговора о зајму за кредит за пројекат модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији Србије за деоницу Нови Сад –Суботица – државна граница (Келебија).

Комерцијални уговор о модернизацији железнице подразумева кредит у максималном износу од 988.388.500 долара.

Ђорђевић: Јавни дуг Србије на данашњи дан је 51 одсто БДП-а

Посланици Скупштине Србије, пошто су завршили начелну расправу о "Тијанином закону", рад су наставили претресом о више споразума, међу којима је и потврђивање уговора о зајму за кредит за изградњу дела ауто-пута на деоници Прељина–Пожега.

Реч је о 445 милиона долара зајма од кинеске Експорт-импорт банке.

На дневном реду је и потврђивање уговора о зајмy за кредит за пројекат модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији Србије за деоницу Нови Сад–Суботица.

Уговор о модернизацији железнице подразумева кредит у максималном износу од готово милијарду долара.

Уговоре је посланицима детаљно образложио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је у полемици са послаником СРС-а Милорадом Мирчићем навео и да јавни дуг Србије на данашњи дан износи 51 одсто БДП-а.

Мирчић је, наиме, указао да вредност уговора о којима се данас расправља износи око две милијарде евра, наводећи да је то велики износ имајући у виду да је укупни дуг Србије 23 милијарде евра.

Додао је и да радикали желе да скрену пажњу Влади Србије да генерално треба да води рачуна са ким потписује уговоре и под каквим условима, али је такође навео да су уговори о модернизацији пруге и изградњи деонице ауто-пута на Kоридору 11 важни.

"Нама је битна динамика радова и да повлачења средстава буде усаглашено и сихнронизовано. Србија 'баца' не мала средства на име пенала за кредите који су одобрени а још нису у употреби. То је сада близу два милиона евра", рекао је Мирчић и указао да је тај износ раније био чак седам милиона евра.

Kако је рекао, то се дешавало, јер није било припремљених пројеката, али и због тога што нису били регулисани имовинско-правни односи.

Министар је одговорио да је бивша власт "скривала" кредите, оценивши да они нису били "по мери државе".

"Мислим да нисте имали прилике да детаљно, као данас, чујете за шта узимамо кредите и под којим условима. Та лоша политика која је била пре 2012. довела је до тога да имамо јавни дуг који је преко 70 одсто БДП-а", рекао је Ђорђевић.

Додао је да јавни дуг на данашњи дан, захваљујући домаћинском управљању финансијама, износи 51 одсто БДП-а, те објаснио да се Србија неће одједном задужити две милијарде евра, већ да ће се кредит повлачити по траншама.

"Верујем да ћемо одговорном политиком успети да вратимо још неке лоше кредите и да још смањимо јавни дуг", истакао је Ђорђевић.

Министар је рекао и да актуелна влада није одговорна за неке претходне кредите већ они који, како каже, данас нису у скупштинској сали и који не желе да преузму одговорност.

"Не можемо тим кредитима да променимо намену, али можемо да радимо на томе да израдимо пројекте", рекао је министар и додао да Србија има потенцијала за изгради инфраструктуру и буде лидер у региону.

број коментара 0 Пошаљи коментар