Косовски чвор од Бриселског споразума до Берлинског самита

Оснивање Заједнице српских општина предвиђало је овлашћења локалним самоуправама у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању. Непримењивањем тог дела, споразум за Србе на КиМ није дао очекиване резултате.

"Све више и више, чини ми се да тај бриселски процес и дијалог је једна од пропуштених прилика", каже Стефан Филиповић.

Српске судије и тужиоци интегрисани су у косовски правосудни систем, полиција је јединствена, телекомуникације су решене, о енергетици се разговарало, не без тешкоћа. Ипак, највећи део споразума од 15 тачака чини Заједница српских општина.

"То је најозбиљнији мировни процес у Европи после Другог светског рата и не заслужује да буде тако запуштен. Велики део кривице за то што је бриселски дијалог под седативима сноси и бриселска администрација, која се понашала и инертно и индолентно, а само са једним циљем: да постигну неки преговарачки успех неки чиновници из Брисела", сматра новинар Миливоје Михајловић.

Председници Немачке и Француске покушаће на скупу у Берлину да покрену дијалог Срба и Албанаца са мртве тачке, а аналитичари из Приштине очекују да се на разговорима прескочи такозвана тарифна препрека.

"Вероватно ће та замена условити чин изостанка наставка дијалога који тражи решење путем промена граница", каже косовски аналитичар Бехљуљ Бећај.

"Мислим да је Европа свесна да територија више није монета којом може да се решава косовски проблем и мислим да ће, пре свега Немачка, покушати да се окрене ка зближавању два народа, ка успостављању неких нових мостова", појашњава Михајловић.

Поред српског председника и премијерке, у Берлин долазе и Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, председник и премијер Албаније, као и лидери из региона и високи функционери из ЕУ.