Пред посланицима лекс специјалис о швајцарцима

У Скупштини Србије посланици су за завршили расправу у начелу о Предлогу закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, која ће бити настављена у петак. Опозиција и власт подељени о Закону о "швајцарцима".

Министар финансија Синиша Мали представио је Предлог закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, којим се после више од једне деценије решава проблем око 15.785 грађана који имају стамбене кредите у тој валути.

Maли је навео да тај лекс специјалис представља компромисно решење између неколико заинтересованих страна – грађана, односно удружења која их представљају, банака, и државе са треће стране.

"Предлогом закона биће обухваћени сви корисници ових кредита, на чему смо као држава инсистирали, а како бисмо омогућили грађанима који имају тај проблем да га трајно реше", рекао је Мали.

Подсетио је да је председник Репубике Србије Александар Вучић пре тачно три недеље посетио задужене грађане испред Врховног касационог суда и обећао им да ће бити пронађено решење за овај проблем.

"Разговори који су затим уследили нису били нимало лаки, али смо успели да нађемо компромис, тако да данас испуњавамо обећање које је тада дао председник. Мислим да смо, с обзиром на дате околности, пронашли најбоље могуће решење за све три стране", рекао је Мали.

Министар Мали се осврнуо и на одличне макроекономске резултате који су постигнути, захваљујући којима је сада могуће решавање проблема задужених у швајцарским францима.

Отпис 38 одсто

Министар Мали наводи да Предлог закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима предвиђа да се преостали део дуга корисника конвертује у евро, након чега ће се износ добијен конверзијом умањити за 38 одсто.

"Додатно олакшање представља и чињеница да се обрачун конверзије врши на износ без затезних камата. Такође, иако је било тенденција да се ограничи домашај примене закона, његове одредбе ће се примењивати на све постојеће кориснике задужене у швајцарским францима", истакао је Мали.

Напоменуо је да су према овом предлогу банке дужне да на износ добијен конверзијом примене каматну стопу према понуди банке која је важила 31. марта 2019. године за кредите индексиране у еврима исте вредности и рочности.

"За оне банке које нису имале у понуди стамбене кредите или су имале несразмерно велике каматне стопе, примењен је лимит од 3,4 одсто, плус тромесечни или шестомесечни ЕУРИБОР за варијабилне каматне стопе и лимит од четири одсто за фиксне каматне стопе. Кроз ограничавање висине каматне стопе успећемо да ризик даље отплате кредита сведемо на минимум", рекао је министар.

Надзор над применом закона вршиће Народна банка Србије.

Издвајања државе у сврху примене овог закона износиће до 11,68 милијарди динара, и то у случају да сви корисници прихвате понуђено решење, напоменуо је министар.

Опозиција и власт подељени 

Опозиција и власт су били подељени у Скупштини током расправе о Предлогу закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, а расправа се највише водила о томе да ли држава треба да издваја новац за решавање проблема задужених грађана и да ли држава штити банке.

Председник СРС Војислав Шешељ је рекао да је то противуставан законски пројекат и најавио да ће уколико тај закон буде изгласан радикали покренути поступак пред Уставним судом за оцену уставности.

"Тај закон не може да се нађе у нашем правном поректу, јер доводи до грозне неравноправности и дискриминације грађана", навео је лидер радикала. Додао је да ако Уставни суд буде радио по принципу правичности предлог Закона о конверзији кредита у швајцарцима ће бити неприхватљив", додао је Шешељ.

Како је навео, више стотина породица је остало без станова пошто су "отишли на добош" зато што нису могле да плате камате, тако да се предлогом закона у опште не решава њихово питање.

Предлаже да се укину купопродајни уговори којима су станови продати за багателу и да се станови врате власницима. Такође, Шешељ каже да и банке треба да сносе одговорност пошто су оне криве, а не грађани и да не треба новце буџета трошити за ту сврху.

Сматра да држава треба тај проблем да реши, али на уставан и законит начин, а не лекс специјалисом.

Лекс специјалис у интересу грађана 

Министар финансија Синиша Мали је негирао да се држава плаши рекације ЕУ и поручио да доноси лекс специјалис у интересу грађана.

"Не бојимо се рекације ЕУ", рекао је Мали и додао да ретроактивност не постоји ни у једном правном систему и да је зато немогуће донети закон који ће важити ретроактивно.

Шешељ је рекао да су, на пример, Мађари све кредите претворили у форинте и све обрачунали по том основу, тако да су и грађани и банке били задовољни, док у Србији држава и даље "титра банкама".

Мали је одговорио да је Мађарска применила модел који је коштао ту земљу девет милијарди евра. Шешељ је додао да су Мађари имали 500.000 кредита у швајцарским францима.

Неђо Јовановић из СПС-а је нагласио да ће та посланичка група подржати предложени закон.

Каже да је проблем у томе што је једна од уговорних страна, то јест, грађани, била доведена у заблуду и да зато имамо судске спорове.

"Стриктно сам, као адвокат, за примену става Врховног касационог суда који је недвосмислено јасно истакао да је валутна клаузула индексирана у швајцарским францима ништава, а под условом да се на исти начин банка задужила", навео је он.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић је коментаришући поменуту одлуку Врховног касациног суда запитао:"Шта значи став да банке морају да докажу да су се задужиле у францима, па онда наплаћују то од грађана. То је глупост, право питање је само да ли се слажемо са тм да цело друштво помогне тим људима".

Како је навео, треба поштено рећи зашто се то овде ради, то јест, зашто држава учествује делом у покривању трошкова које имају банке.

Золтан Пек из СВМ је најавио да ће та посланичка група подржати Закон о швајцарцима.

"Мислим да је ово у нашој земељи један од најбољих решења за проблеме ових грађана и зато ћемо ми гласати за овај закон, као и за остале законе који су на дневном реду", казао је Пек.

Што се тиче трошкова конверзије, они падају на терет банке, значи грађани уопште немају никакав терет као наканаду или било шта у вези са тим кредитима, навео је Пек и истакао да је то веома позитивно за грађане.

Повећање плата за запослене у предшколском

Осим Предлога закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, пред посланицима је и Предлог закона о допуни Закона о буџетском систему.

"Плате запослених у предшколским установама биће повећане за девет одсто у односу на плату из децембра 2018. године, уместо досадашњих седам одсто, почев од плате за мај 2019. године", рекао је Мали.

Мали је посланицима представио и Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Сосијете женерал банке, Комерцијалне банке и Војвођанске банке, за измирење обавеза јавног предузећа "Србијагас".

Додао је да је износ кредита 70 милиона евра, а рок враћања шест година, укључујући период почека од две године.

Народни посланици наставиће да разматрају и Предлог закона о потврђивању Споразума Владе Србије и Владе Чешке Републике о регулисању дуга Републике Србије према Чешкој Републици, као и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и "Rondex Finance Inc." о регулисању неизмиреног дуга Србије према "Rondex Finance Inc."

Као једна од тачака дневног реда је и Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Француске о активностима француске агенције за развој (АFD) и "Proparco" (Друштво за промоцију и учешће у привредној сарадњи), којим се регулише оснивање представништва AFD у Србији ради унапређења сарадње, као и Закон о изменама и допунама Закона о странцима, саопштило је Министарство финансија.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 18. апр 2019, 19:01) - anonymous [нерегистровани]

Nepravda

Hocete li i meni pomoci za kredit u evrima? PS pare u buzetu su pare svih gradjana!

(четвртак, 18. апр 2019, 18:16) - anonymous [нерегистровани]

Швајцарци

Можда се своди на то али мислим да би најреалније било да се свима прерачунају кредити у евре али од првог дана и прве рате и да се види какво би сада било стање тих кредита. А све то на рачун банака. Ако је неко имао повољније услове на почетку а сада када су кренули неповољнији да се исправља, није фер према онима који су тада узели евро кредите, а сећам се да је било упозорења да постоји ризик са швајцарцима.
Шта ако се ситуација обрне и швајцарац опет постане повољнији? Да ли опет конвертовати назад на рачун оних који нису ни узимали кредите??