Расправа о амандманима на законе у области здравства

Претходно су усвојили измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја на путевима којима се продужава важење потврда о регистрацији возила намењених за пољопривредну производњу.

У парламенту је и министар здравља Златибор Лончар који је у наченој расправи образложио законе из области здравства.

Лончар је изјавио да се годишње за лечење оболелих од ретких болести издваја две милијарде динара, а да се у мандату бивше власти о томе није ни говорило.

"Та тема није смела да се помене, јер су држали све медије и знате како су пролазили родитељи који би ишли да сачекају неког министра или неког из владе да му укажу на тај проблем", рекао је Лончар.

Указао је да се из буџетског фонда средства не користе само да би се деца послала на лечење од ретких болести већ се, каже, шаљу и на дијаггностику, што раније, додаје, није било ни у разматрању.

Наводећи да су то чињенице, Лончар је рекао и да ретко где у свету, па и у богатијим земљама постоје болнице за оболеле од ретких болести због недовољног броја пацијената.

Како каже, постоје један до два центра у Европи која се само тиме баве.

Лончар је такође навео да Србија може да буде поносна на здравствене раднике, јер све више пацијената из региона и земаља Европске уније долазе код нас да се оперишу.

Инспекција ће контролисати продају антибиотика у апотекама 

Министар Златибор Лончар апеловао је на апотеке да не продају антибиотике без рецепта, а грађане позвао да то пријаве уколико примете и најавио да ће надлежна инспекција започети контроле.

Током расправе о амандманима на сет закона из области здравства говорило се и о помоћним лековитим средствима које лекари, како је навела посланица СРС Вјерица Радета, предлажу пацијентима уместо неких лекова.

Лончар је казао да грађани треба да знају да суплементи нису лекови већ помоћна средства које лекари не могу да прописују и да се они не издају на лекарски рецепт.

"Нико не може да вас натера да узимате нека помоћна лековита средства. Закон је јасан шта лекар прописује. Не сумњам да постоје фармацеутске куће које производе те суплементе и сигурно бомбрадују са пропагандним материјалом, али пацијенти морају да знају да то нема везе са званичним ставом", рекао је Лончар.

На питање посланице радикала да ли Министарству недостају инспектори да то контролишу, Лончар је казао да није проблем у броју инспектора, већ да је потребно да пацијенти то пријаве да би се реаговало.

"Не може инспектор да седи кад је пацијент код лекара. Пацијент мора да пријави да му лекар не издаје рецепт за лек и препоручује му нешто друго. Морамо то да знамо да бисмо одреаговали", рекао је Лончар.

Предлогом закона о здравственом осигурању предвиђено је да родитељи имају право на боловање с примањем целе зараде током лечења детета од рака или неког другог тешког обољења до навршене 18 године, а боловање ће морати да обнављају на сваких шест месеци.

До сада су родитељи тешко оболеле деце имали право на 65 одсто личних примања и четири месеца боловања и обично су напуштали посао или добијали отказ како би били уз своју болесну децу.

Новина је и то да ће изабрани лекар моћи да отвори боловање до 60 дана, уместо досадашњих 30 дана, као и да лекари специјалисти могу да упуте пацијента на болничко лечење, а не само изабрани лекар.

Предвиђено је и да они који се три пута не одазову на превентивне прегледе, а за то немају оправдање, морају да плате 35 одсто цене лечења, ако се разболе од болести за коју је био предвиђен скрининг.

Кад је реч о Предлогу закона о здравственој зашити, предложено је пребацивање примарне здравствене заштите на државни ниво, осим апотека које остају у надлежности локалне самоуправе.