Истраживање "SeConS-а" и "Фридрих Еберт" фондације о протестима

Реч је о протестима против политичког естаблишмента, против претходне и актуелне политичке елите, рекао је Слободан Цвејић, директор "SeConS" Групе за развојну иницијативу на представљању резултата истраживања.

"Овај протест има обрисе друштвеног покрета, има изгледе да истраје и то мора да имају у виду они који покушавају да га инструментализују за своје политичке потребе. Ови протести припадају друштву", истакао је Цвејић.

Према његовим речима, на основу резултата истраживања се види да су главни мотиви за прикључење грађанским протестима неслобода медија, нерешавања питања попут незапослености, сиромаштва и одласка младих, као и корумпираност власти.

"Људи се укључују у протесте јер очекују бољи квалитет живота и боље заступање својих интереса у политичком животу", објашњава Цвејић.

Протести у Београду – део ширег феномена 

Доценткиња са Филозофског факултета у Београду Јелена Пешић сматра да су протести у Београду део једног ширег феномена који није ограничен само на српско друштво.

"Протести се најчешће појављују као таласи или циклуси. Паралелно имамо протесте жутих прслука у Француској, пре тога смо имали у Румунији и Мађарској, а сада су актуелни протести у Србији, Албанији и Црној Гори", истакла је Пешићева.

Пешићева наводи да су протести са којима се суочавамо на глобалном нивоу углавном усмерени против капиталистичког поретка и на њима је најзаступљенија средња класа, јер "политичке партије нису у стању да мотивишу грађанство у доба пост-демократије у којој се важне политичке одлуке доносе ван политичких институција."

Огромна моћ интернета

Професор на Филозофском факултету Далибор Петровић каже да су протести у Београду зачети на друштвеним мрежама односно на Твитеру.

"За петину учесника на протестима, како се наводи у резултатима истраживања, позив за учешће дошао је путем друштвених мрежа", објашњава Петровић и скреће пажњу на утицај интернета у овим протестима.

Петровић сматра да грађани немају поверење у опозиционе структуре, те да је због тога моћ интернета на протестима у Београду огромна, али да је неопходно да се успостави структура и организација протеста.

Истраживање је спроведено на узорку од 450 учесника грађанских протеста у Београду током деветог протеста одржаног 2. фебруара 2019. године.

Резултати су показали да највећи проценат учесника на овим протестима чине запослени.

Чак 77 одсто учесника на протестима имају универзитетско образовање или су студенти.