Усвојени закони о храни и туризму

Изменама и допунама Закона о безбедности хране које је Скупштина Србије усвојила, обезбеђује се висок ниво заштите живота и здравља људи и интереса потрошача, као и ефикасно функционисање унутрашњег и међународног промета

Законом је изузета Генетски модификована храна(ГМО) која је, како се наводи у образложењу, дефинисана другим прописом.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић одбацио је критике да се изменама и допунама тог закона на "мала врата" уводи ГМО.

Уводи се нови концепт којим су обухваћени сви сектори у ланцу хране, укључујући и производњу хране за животиње, примарну производњу, складиштење, транспорт хране и малопродају, чиме је систем безбедедности хране у Србији постао свеобухватан и интегрисан.

Такође, предвиђено је оснивање Савета за безбедност хране који је задужен за давање научног мишљења и помоћ надлежним органима, као и за предузимање хитних мера.

Скупштине је усвојила и измене закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта, и о средствима за заштиту биља и о здрављу биља.

Законом о туризму до веће заштите туриста

Посланици су усвојили и Закон о туризму којим се омогућава већа заштита корисника туристичких услуга и смањује се сива економија.

У наредном периоду, како се наводи, очекују се појачане контроле пословања туристичких агенција (уговори, плаћања, издавање фискалних рачуна), рада туристичких водича, али и путовања за сопствене потребе.

Што се тиче овлашћења туристичког инспектора, уведена је и могућност да инспектор наступи као анонимни корисник услуге што представља новину.

Прописује се рок важења легитимација за туристичке водиче на десет година, а први пут се уводи могућност полагање испита за туристичке водиче на знаковном језику.

Закон се усклађује са законодавством Европске уније који се односи на организована путовања и повезане туристичке аранжмане.

Кључни циљ Закона о туризму јесте унапређење и координација свих актера и приватног сектора у туризму ради унапређења конкурентности Србије као туристичке дестинације

У Србији је за првих пет месеци 2018. године у односу на исти период 2017. долазак туриста већи за 11 одсто. У 2017.години девизни прилив је износио 1,2 милијарди евра што је представљало раст од 13,5 одсто у односу на 2016.

Законом о угоститељству против сиве економије

Посланици су усвојили и Закон о угоститељству, а као приоритетан задатак наведена је борба против сиве економије.

Шира овлашћења, али и одговорност дата је локалним самоуправама, посебно у вођењу дела евиденције свих субјеката који пружају услуге смештаја.

Законом се уводи и централни информациони систем у области угоститељства и туризма Е-туриста који садржи све податке о пружаоцима услуге смештаја. Циљ успостављања електронског система пријаве и ођаве туриста је, између осталог, смањење бесправног рада.

Усвојен Закон о Централном регистру становништва

Скупштина Србије усвојила је и Закон о централном регистру становништва који ће повезати и објединити на једном месту податке о грађанима из 13 различитих службених евиденција које сада воде различите институције.

Закон ће правно омогућити да се успостави и води Централни регистар становништва до септембра 2020. године.

Централни Регистар становништва објединиће податке као што су регистар матичних књига, евиденције о држављанству, евиденције о матичним бројевима грађана, евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у иностранству, евиденције о личним картама, евиденције о путним исправама, Централни регистар обавезног социјалног осигурања, евиденције пореских обвезника, евиденције о странцима.

Овај регистар биће конципиран као изведени регистар у који ће се "преливати" подаци из изворних евиденција и у њему ће се налазити само последњи преузети подаци, док ће се историјат промене података чувати у изворној евиденцији.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је раније да ће грађани моћи да провере своје податке и уколико уоче неко неслагање, моћи ће да обавесте Министарство државне управе и локалне самоуправе или изворни орган ради преузимања мера за исправку податка и у сваком случају да добију повратну информацију.

"Све евиденције о грађанима на једном месту" 

Како је рекао, ово је први пут да ће се подаци о грађанима који су од значаја за остваривање њихових права наћи у оквиру једне јединствене, централизоване и поуздане државне базе података која садржи тачне и ажурне податке о становништву Републике Србије у електронском облику.

Коришћење података из овог регистра биће бесплатно, а грађани у поступцима пред државним органима, приликом остваривања својих права, неће имати трошкове нити ће своје време трошити на прибављању таквих докумената, већ ће то држава чинити за њих.

Крајњи циљ је да грађани буду задовољни, а једнако је важно за државу што ће се преузимање података бити бесплатно, наводи предлагач.

Вођење Централног регистра становништва стављено је у надлежност Министарства државне управе и локалне самоуправе, а за безбедност података на највишем нивоу биће задужена Канцеларија за информационе технологије и електронску управу.

Подзаконским актом који ће бити донет у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона, ближе ће се уредити питања неопходна за успостављање и вођење овог регистра – начин преузимања, размене података, приступа и заштите података у Регистру, као и друга техничка питања.