МСП, дан четврти

Пред Међународним судом правде настављена је усмена расправа о законитости једностраног проглашења независности Косова изношењем аргумената Боливије, Бразила и Бурундија који су оценили да је једнострана декларација о независности Косова и Метохије кршење међународног права, и Бугарске која сматра да међународно право не забрањује декларације о независности, нити сецесију.

Бугарска је у свом излагању тврдила да Косово није прекршило међународно право једностраном декларацијом о независности.

Правни представник Бугарске Златко Димитров рекао је да међународно право не забрањује декларације о независности, нити сецесију.

"Декларација о независности Косова није нарушила ниједну одредбу међународног права", оценио је Димитров, који је већи део излагања посветио току косовске кризе.

Заступник Бугарске одбацио је аргумент више других земаља да је декларација о независности Косова била у супротности са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

"Та декларација није искључивала примену резолуције 1244", зато што је у њој изражена воља да се та и друге резолуције УН поштују и спроводе, назначио је Димитров.

Бугарска је, према његовим речима, уверена да је исправно поступила када је признала Косово као независну државу и да то доприноси миру и стабилности у региону.

Негирајући да се већина држава у свету противи независности Косова, Димитров је тврдио да је "једна трећина чланица УН признала Косово, а да се многе друге још нису изјасниле".

Влада у Софији уверена је да ће задржати добросуседске односе са Србијом, упркос признавању независног Косова, подвукао је Димитров.

Мишљење суда без практичног учинка

Представник Бурундија Жан д'Аспермон рекао је да "проглашавање декларације о независности Косова нелегалном не би имало никакав практичан учинак", зато што ће "Косово постојати као чињеница".

Став Бурундија је, међутим, да највиши суд УН својим тумачењем право на самоопредељење ограничи само бивше и садашње колоније.

Према речима Д'Аспермона, суд би требало да утврди да "нема права на стварање нових држава ван процеса деколонизације", али и да то не утиче "на постојање Косова као државе".

Расправа у хашкој Палати мира биће настављена у понедељак, 7. децембра, наступом делегација Кине, Кипра, Хрватске и Данске.

Косово није било колонија и нема право на сецесију

На почетку данашњег излагања Боливија и Бразил нагласили су да народ Косова није имао право на самоопредељење и сецесију, будући да, по међународним прописима, то право уживају искључиво бивше колоније или ентитети који су били под страном окупацијом.

"Косово није било колонија, нити је било под страном окупацијом", подвукао је амбасадор Боливије Роберто Сармиенто.

Боливијски заступник Сармиенто и амбасадор Бразила Хозе Медеирош упозорили су и да "нелегална" једнострана декларација о независности Косова може имати далекосежне последице за међународне односе.

Инсистирајући да је принцип територијалног интегритета и суверенитета кључан за стабилан и миран међународни поредак, заступници Боливије и Бразила подвукли су да је резолуција 1244 Савета безбедности УН штитила целовитост тадашње СРЈ, односно Србије.

"Косово је саставни део Србије. Боливија сматра да држава Република Косово не постоји", нагласио је амбасадор Сармиенто, оцењујући да је декларацијом прекршена и одредба резолуције 1244 која је предвиђала споразумно решење будућег статуса Косова.

По тумачењу Боливије, том резолуцијом постављен је оквиру за "политичко решење унутар Србије", односно за "значајну аутономију Косова у оквиру СРЈ".

"Једнострана декларација о независности не може променити међународни режим успостављен резолуцијом СБУН, нити одлучити исход преговора", рекао је амбасадор Сармиенто.

Бразил: Занемарен ауторитет Савета безбедности 

Бразилски амбасадор Медеирош истакао је да једнострана декларација о независности Косова "занемарује" не само ауторитет Савета безбедности УН, него и принцип заштите територијалног интегритета држава.

У резолуцији 1244 "нема основа за оправдавање" једностране декларације о независности зато што је предвиђала решење постигнуто споразумом обе стране, оценио је Медеирош.

Пошто тај споразум није био постигнут, о косовском спору могао је одлучивати једино Савет безбедности УН, подвукао је заступник Бразила.

Подсећајући да је Бразил, као члан Савета, гласао за ту резолуцију, Медеирош је назначио да је она била значајна не само зато што је гарантовала територијални интегритет СРЈ, већ је одбацила виђење да власти имају право на репресију над сопственим народом.

Легалност једностране декларације о независности Косова до сада су подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија и Аустрија, док су Аргентина, Азарбејџан и Белорусија оцениле да је та декларација у супротности са међународним правом.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе.

За доношење саветодавног мишљења постоје рокови, а у пракси одлучивање 15 судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

"Да ли је једногласно проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом", гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.