Како сарађују Србија и НАТО

Током студијске посете Здруженој Команди НАТО-а у Напуљу коју је за медије и истраживаче организовао Београдски центар за безбедносну политику, званичници НАТО су рекли да ће наставити сарадњу са Србијом у домену војне обуке и размене знања.

Модел сарадње са Србијом исти је као и у случају Ирске, Шведске, Финске или Швајцарске - где партнер сам бира у којим ће областима сарађивати и у којим активностима ће учествовати.

Изузетак су вежбе у складу са чланом 5. Вашингтонског споразума НАТО, на којима се искључиво земље чланице Алијане увежбавају за заједничку одбрану од спољног непријатеља - где партнери немају право да учествују. Пример за то је недавана велика војна вежба "Спој трозупца 2018" у Норвешкој.

Сарадњу са Србијом ниједна од земаља чланица никада није оспоравала, иако на то има право.

Како је РТС-у речено у Команди Здружених снага НАТО у Напуљу, на предлог Србије, мобилни тимови за обуку ће посетити Србију и увежбавати припаднике Војске Србије на неколико тема - а истичу да ће то бити добра прилика за размену знања за обе стране. Сарадња по овом питању траје већ годинама.

Такође, већ неколико година Војска Србије има јединице које су обучене и опремљене у складу са Концептом оперативних способности, што значи да могу да учествују у војним операцијама НАТО-а.

Више земаља учествује у овом концепту и осим испуњења НАТО стандарда војске могу да виде где се налазе у односу на земље чланице Северноатлантске алијанске, затим размењују искуства са другим војскама и све то могу да примене и у сопственој обуци.

Србија тренутно има по једну пешадијску и инжењеријску чету, вод војне полиције и вод атомско-биолошко хемијске одбране у Концепту оперативних способности. Током 2020. године још по један вод војне полиције и атомско-биолошко хемијске одбране ће се придружити Концепту оперативних споосбности.

Војска Србије од 2013. године има по једног штабног официра у Команди НАТО у Напуљу који задужен за проверу обучености и унапређење обуке у оквиру овог концепта. Први официр је био на дужности од 2013. до 2017, а наредни је почео да обавља дужност од 2018. године. 

Такође, припадници Војске Србије се на исти начин обучавају за учешће у мировном мисијама, јер су у Либану на пример, у саставу контигената Шпаније и Италије - земаља чланица НАТО.
У оквиру Команде НАТО у Напуљу је формирана Балканска канцеларија за везу, како би се убрзало доношење одлука и смањиле бирократске процедуре.

О значају који регион Балкана има за НАТО говори и чињеница да је у оквиру Команде НАТО-а у Напуљу оформљена Балканска канцеларија за везу, како би се лакше координасле активности војне сарадње са земљама партнерима које нису чланице НАТО-а.

Званичници су истакли да је претходно одржана војна вежба подржана рачунарским симулацијама РЕГЕКС 18 у Србији била одлично организована и да су српски војници својим професионализмом подигли ниво квалитета те вежбе која се одржава већ годинама.

Војска Србије је према мишљењу експерата једнако способна да испланира велике војне вежбе као и земље чланице НАТО-а.

НАТО у Србији

Последњих година НАТО је као међународна организација подржао неколико пројеката вредних 15 милиона долара, који су уложени у војне и цивилне структуре.

Неколико цивилних научних институција је учествовало и учествује у научним пројектима програма Наука за мир. До сада су израђене сеизмолошке мапе Србије, а ради се на изради робота са ногама и точковима Т-Њхеџ, летелице за детекцију хемијских и билошких агенаса и уређаја за откривање експлозивних супстанци.

Највећи пројект је модернизације Техничко-ремонтног завода у Крагујевцу, са акцентом на безбедност у процесу обраде застареле муниције и експлозивних средстава, што је посебно важно после несреће из 2017. године.

НАТО је одлучио да уложи новац у ТРЗ у Крагујевцу пре свега због стручности људи који тамо раде, али и чињенице да на Балкану постоји велика количина муниције и експлозива којима је истекао рок трајања и чува се на небезбедним местима.

Србија ће наплаћивати безбедно уништавање муниције и експлозива које буду слале друге земље, а капацитети и модерна опрема користиће се и за потребе Војске Србије. 

Неутралност и НАТО

И поред високог нивоа сарадње и чињеница да Србија има потписан Индивидуални план партнерства ИПАП са Севеверноатлантским савезом, то не значи да је чланство наредни корак Србије.

Званичници из Напуља и Брисела инсистирали су на томе да НАТО поштује војну неутралност Србије, као и чињеницу да свака земља има право да бира са ким ће да сарађује.

На питање како НАТО гледа на подизање нивоа оперативних способности Војске Србије и набавке наоружања из Русије, одговор је гласио да је суверено право сваке земље да има војску, бира своје партнере, као и од кога ће купити наоружање.

Такође, високи официр из Команде из Напуља је рекао да НАТО не би сарађивао са Србијом да сматра да је било која њена активност непријатељски акт, као и да они посматрају Србију као партнера, а не као безбедносни проблем.

Нема повлачења са Косова и Метохије

На питање новинара РТС-а какви су планови КФОР-а на Косову и Метохији, званичница НАТО-а је рекла да КФОР није под утицајем трансформације Косовских безбедносних снага, јер је мандат међународних снага заснован на резолуцији 1244 Савета безбедности УН.

Какогод, промена мандата КСБ-а захтева од Северно-атлантског савеза да размотри ниво ангажовања на Косову.

Савезници, тј. земље чланица НАТО-а су се сложиле да треба почети са разматрањем, а одлука ће бити донета током 2019. године, рекли су у НАТО-у.

Такође, снаге за појачање КФОР-а ове године имају планиране војне вежбе, како би биле спремне да реагују у случају инцидената.