Харадинај у "Трепчи"

Рамуш Харадинај је рекао да је најбољи начин да се тадашње жртвовање рудара Албанаца у руднику Стари трг награди – "лавовска" борба да се "Трепчи" врати живот.

"Имали смо потешкоћа и имаћемо их и убудуће, али верујемо да смо у праву и нећемо престати да радимо на томе да се 'Трепчи' врати живот", рекао је Харадинај и додао да није случајно то што су се данас окупили на том месту.

"За све нас 'Трепча' има више значења, посебно штрајк рудара (пре 30 година). Али ми данас нисмо овде само због тога, већ смо дошли да потврдимо да знамо шта желимо", рекао је Харадинај, пренела је Коха.

Додао је да је "Трепча" извор живота не само за Митровицу, већ за све друге секторе на Косову.

"Три деценије су прошле и ми још нисмо успели да вратимо живот у овај ресурс наше економије, наше земље. Сада је право време да кажемо да морамо доћи до закључка да је 'Трепча' веома дуго била напуштена... 'Трепчу' још нисмо регистровали према косовском закону, акционари такође треба да преузму одговорност, а акционари су и рудари", рекао је Харадинај.

Затражио је да јужни део "Трепче" достави сву потребну документацију за регистрацију.

Такође, рекао је да део "Трепче" на северу треба да припреми неопходну документацију како би сви радници остварили своја акционарска права.

Тек након регистрације "Трепче" као компаније, руководство ће разговрати и донети одуке о акционом плану за рудник и о томе како ће се поступити и пристуити том питању.

"Трепча" подељена на два дела 

"Трепча", као и сам град Митровица, у којем се рудник налази, од последњих сукоба подељена је на јужни и северни део.

Због нефункционисања топионице олова на северу у Звечану, као и цинка, у функцији су само производни капацитети до фазе концентрата.

До 2016. овим комбинатом је управљала косовска Агенција за приватизацију, а када је "Трепчи" претила ликвидација, одлучено је да се усвоји Закон о Трепчи којим комбинат постаје Акционарско друштво "Трепча а. д."

Кашњење у формирању неопходних тела, као што су Надзорни одбор који бира Управни одбор, односно директора, његовог заменика и директоре пословних јединица, утицало је на рад овог комбината.

Приходи "Трепче" до сада су годишње износили више од 14 милиона евра, али је производња последњих година забележила пад.

Српска листа је, иначе, против Закона о "Трепчи", сматрајући да ће угрозити егзистенцијални опстанак радника овог рудника.

И Србија тврди да је у њеном поседу више од половине власничког удела "Трепче" па је зато Закон о "Трепчи", који је усвојен на Косову, одлучила да поништи.