Век "свих катастрофа", која је улога Србије

Србија се залаже за међународне односе засноване на достигнутим цивилизацијским нормама и међународном праву, изјавио је Ивица Дачића на скупу који је одржан под називом "Свет у превирању и будућност Европе и Балкана".

Дачић је навео да је спољна политика Србије прилагођена потребама, интересима и циљевима наше земље. 

"Србија настоји да води проактивну, јасно профилисану и осмишљену спољну политику која доприноси њеном бољем позиционирању на регионалном, европском и ширем међународном плану, а њени спољнополитички циљеви подразумевају пре свега очување суверенитета и територијалног интегритета земље", каже Дачић.

Дачић указује да војна неутралност такође спада у спољнополитичке принципе наше земље.

Министар је рекао је да Србија има добре и стабилне односе са свим великим силама. Са већином земаља Африке, Азије, Латинске Америке и Кариба се настоји да отвори пут широј политичкој и привредној сарадњи, у циљу превазилажења уске, "евроцентричне" спољне политике, какву смо наследили.

Континуирано Србија пружа активан допринос светској безбедности и стабилности учешћем у војним и полицијским мултинационалним операцијама, навео је Дачић.

Дачић је истакао да остаје да стратешки циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ. 

"Иако је Србија учинила велики напредак на путу ка чланству, питање проширења ЕУ у овом моменту, међутим, више зависи од саме Уније", рекао је Дачић и додао да интерни проблеми и реформе у ЕУ ће показати колико је ова интеграција способна да се мења и у том контексту да прихвати нове чланице.

"Маргинализација политике проширења ЕУ и нејасноће око динамике процеса, као и укупне перспективе чланства земљама-кандидатима има велики негативан утицај и на кретања у региону Западног Балкана", нагласио је Дачић.

Наша земља се залаже за развој добросуседских односа и дијалог, као основно средство у решавању отворених питања међу суседима, наводи министае Ивица Дачић и каже да зато Србија активно учествује у раду регионалних иницијатива, чиме потврђује своју позицију проактивног учесника и инспиратора проширења и продубљивања регионалне сарадње.

"Србија је опредељена да у односима са суседима и земљама региона промовише 'позитивну агенду' – оријентисану ка будућности. Настојимо да се у односима са свим земљама региона тежиште стави на развој економске и других видова сарадње", наглашава Дачић.

Свет се налази пред различитим изазовима 

Свет, Европа и Балкан, налазе се пред различитим изазовима – демографским, климатским, технолошким, безбедносним, друштвеним, економским и другим променама које утичу на положај држава, њихову снагу, утицај, међусобне везе, а самим тим и на карактер међународних односа, истакао је министар. 

Навео је да је о фрагментацији међународног система, слабљењу мултилатерализма и порасти конфронтације између три највеће светске силе било речи и на управо одржаној Минхенској безбедносној конференцији. 

Међународне кризе смењују једна другу, а замрзнути конфликти у источној Европи, Кавказу, Блиском истоку или индијском потконтиниту, само су неки од потенцијално опасних жаришта нових сукоба. 

"Парадокс напретка", како је то насловила обавештајна агенција САД у једном од својих футуристичких извештаја, ће у наредним годинама узроковати нове напетости између држава које повећавају ризике сукоба, сматра министар спољних послова.

"Да ли ће 21. век бити 'век свих катастрофа', како се то наговештава у анализама ЦИА, или ће ипак бити век мира, напретка и просперитета, зависиће од многих чинилаца, чему свој допринос треба да пружи и наша земља", закључио је Дачић.

Шиб: ЕУ није комплетна без Западног Балкана 

Немачка подржава дијалог Београда и Приштине, сматрамо да разговори треба да буду настављен и надам се да ће две стране постиће свеобухватни, правно-обавезујући споразум, рекао је амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб на скуп у Институту друштвених наука.

Поновио је став Берлина да ЕУ неће бити комплетна без Западног Балкана, али да земље кандидати морају испунити јасно дефинисане услове. 

"Дијалог је тренутно блокиран. Требало би да се настави јер има још доста тешких питања која треба да буду размотрена. Нема неког временског оквира, али оно чему се надамо јесте да ће две стране постићи свеобухватни, правно-обавезујући споразум", рекао је Шиб.

Према његовим речима, Западни Балкан је део Европе, а стабилност је један од разлога зашто је важно да буде и део ЕУ.

Стабилност је, како каже, предуслов економског развоја, а земље региона на путу ка ЕУ морају да испуне услове, који су јасно дефинисани и формулисани, и ниједном се не придаје већи или мањи значај.

"Када земље Западног Балкана буду спремне за чланство врата ће им бити широм отворена. Немачка жели да буде искрен, отворен и поуздан партнер на том путу. ЕУ је клуб, а сваки клуб има своја правила", нагласио је амбасадор.

Такође, истакао је, као један од изазова, такмичарски однос САД, Кине и Русије. 

"Ситауцаија у свету никад није била компликованија. Бројни су проблеми на које треба наћи најбоље могуће одговоре али и објашњења тих одговора која ће бити предочена јавности", рекао је Шиб. 

С тим у вези, ЕУ треба да види шта то све значи за њу, како да појача свој утицај у свету и како да промовише мултилатерална решења за која се иначе залаже. 

Међу предстојеће изазове уврстио је и изборе за Европски парламент и Европксу комисију због страховања од добрих резултата популистичких странака. 

Међутим, сматра да треба бити оптимиста јер ЕУ су и раније погађале кризе, које је успевала да превазиђе и које су је јачале. 

Шиб признаје да има питања о којима данас ЕУ, па и Немачка, и САД имају различита мишљења, као што је Северни ток или Иран, али примећује да у историји Минхенске конференције није било толико Американаца као сад, што је добро, јер се мора разговарати.