Павловић за РТС: На албанску платформу одговорио бих српском

На Дан државности Србије, председник је Сретењским ордењем одликовао 60 заслужних појединаца и институција у области културе, медицине, привреде, спорта, науке, дипломатије, историје. За заслуге у области историјских наука сребрном медаљом одликован је Институт за савремену историју.

Орден је у име Иститута примио историчар Момчило Павловић. Круна његовог рада је књига "Хронологија Косова, Век важних догађаја 1912 - 2012".

Гостујући у Дневнику РТС-а, Павловић је рекао да историја не мења садашњост, али историјско искуство помаже да симулирамо нека нека решења, која су у историји већ позната.

"Дакле, ми смо хтели том књигом и серијом других књига да покажемо динамику односа на том простору. Данас како ствари стоје, албанско питање које реално постоји на читавом Балкану није решено, али дозволићете, није решено ни српско питање, посебно после распада велике државе Југославије", истакао је Павловић.

Према његовим речима, историјско искуство говори да би се на великој међународној конференцији та два питања могла ставити на дневни ред.

Каже да тамо где се "додирују" питања треба да се се констатује да постоји сагласност и да се ту тражи решење. На албанску платформу, која не пружа шансе за компромис, одговорио бих српском платформом, каже историчар и истиче да је албанска платформа један вид ултиматума.

Оцењује се да би 2019. година била година компромиса. Како каже Павловић, компромис је узајамно попуштање и узајамна сагласнот – не могу сви да добију све и да други изгубе све.

"Тачке сусретања албанског и српског проблема на овом простору су на пример, и једни и други теже ЕУ. Па зар Европа која жели да нам стварно помогне не интегрише одједном сав тај багаж на читавом простору бивше Југославије у ЕУ па да онда диктира стандарде, нема граница, нема квазицарина, блокада", каже Павловић.

Велика међународна конференција је искуство, посебно из 19. века, јер после великих сукоба, после сваког сукоба мора да постоје мировни преговори и решење, каже историчар.

"Створена је реалност на терену која приморава српско руководство да призна ту реалност", каже он.

Говорећи о томе да ли је реалност разграничење, Павловић каже да у једном тренутку, можда да, али само целовито разграничење, целовите ревизије граница на читавом простору, али то је последње решење којим треба прибегавати.

"У свим анализана се говори да Срби и Бошњаци не могу да живе заједно, да Срби и Албанци не могу да живе заједно, а изводи се закључак да опет морају да живе заједно, па онда разграничите их али под једнаким условима, а не створеним реланим стањем", каже Павловић.

У овом случају Србија не може да пристане на разграничење са самом собом, она може да откине део територије и у историји имате неколико најава, али се ретко дешава да једна држава откине део свог тела, истиче Павловић.

"Да све почиње и да се све завршава са Сртењем"

Указује да је важан Дан државности Србије. Павловић каже да је Сретење 1804. и 1835. у основи српске државности и модерне српске државе. 

"Да није било Сретења 1804. и 1835. односно Устава, који је накалемљен на једну вазалну државу, не би било ни борбе за слободу. После 74 године Србија је добила независност и од тада гради своју државност", рекао је он.

"Проблем је у томе што је своју државност уграђивала у шири оквир, југословенски и то искуство југословенскио је поразно. Овај празник још није утемељен у народу, народ више зна о медведу и народним обичајима него о историјским чињеницама", каже историчар.

Ово је највећи дан, огледало друштва и да би се утемељио у народу, каже Павловић треба систематски кренути од школског ситема, преко медија, па до државних почасти – да све почиње и да се све завршава са Сртењем, да постоји солидарност, поштовање предака, жртава.

"Сретењски устав је на српско ауторитативно друштво, самовољу кнеза накалемио најбоље у Европи што је било после Француске револуције – слободу, поделу власти, ограничење самовоље и на крају крајева, укинули смо феудализам. Србија је била земља ситног поседа и сеоске сиротиње", закључио је Павловић.