Трећи дан расправе о Косову

Представници Белорусије и Азербејџана констатовали су пред Међународним судом правде у Хагу да је декларација о једностраној независности Косова противна међународном праву.

"Белорусија сматра да не постоје убедљиви правни аргументи у корист сецесије Косова од Србије", рекла је заступница те земље Елена Гриценко у хашкој Палати мира. Гриценко је нагласила да ситуација на Косову није задовољила услове за самоопредељење мањинских група и сецесију који су прописани међународним правом.

По њеним речима, сецесија је по међународном праву била дозвољена у бившим колонијама или случајевима у којима је мањинском становништву дугогодишњом опресијом било ускраћено учешће у власти.

"Ситуација на Косову није задовољавала критеријуме за традиционално тумачено право на 'спољно' самоопредељење", казала је белоруска представница, упозоравајући да у таквој ситуацији није дозовљено распарчавање суверене државе.

Подсећајући да је уставом СФРЈ из 1974. године Косово уживало широку аутономију и статус федералне јединице, Гриценко је подвукла да касније ограничавање тог статуса "не легитимише право Албанаца на самопредељење".

Представница Белорусије је указала да је Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН био потврђен територијални интегритет и суверенитет СРЈ, те да су власти у Београду понудиле косовским Албанцима значајну аутономију и самоуправу, задовољавајући њихово право на "унутрашње самоопредељење".

Азербејџан: Свршен чин не може тек тако бити прихваћен

Заступник Азербејџана Агшин Медијев рекао је током расправе да "чињеница да се међународно право не бави изричито сецесијом не значи да је она дозвољена", тим пре што су такви покушаји скоро увек повезани са насиљем.

По речима Медијева, ентитети који кршећи унутрашње законе државе прогласе сецесију, "не могу се сматрати државама".

"Свршен чин не може бити тек тако прихваћен. Моћ није право, а сила није закон", нагласио је представник Азербејџана.

Малијев је подсетио да се УН од оснивања противи нарушавању суверенитета и територијалног интегритета држава, као темељног принципа међународног права. Он је напоменуо је да од 1945. године светска организација није признала ниједну једнострано проглашену независност којој се противила матична држава.

"Азербејџан верује да је поштовање међународног права од највеће важности за одржавање светског поретка и мира", закључио је Малијев.

Аустрија: Независност Косова у складу са међународним правом

Трећег дана расправе о легалности једностраног проглашења независности Косова, Аустрија је пред Међународним судом правде у Хагу оценила да је једнострана декларација о независности Косова у складу са међународним правом.

"У међународном праву не постоји правило које забрањује декларације о независности, ни сецесију. Декларацију су усвојили изабрани представници који су изразили вољу народа Косова, а међународно право то не забрањује", рекао је правни заступник Аустрије Хелмут Тихи.

Тихи је тврдио да, стога, проглашавање независности Косова није у супротности ни са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Стварање нових држава сецесијом, назначио је аустријски представник, у супротности је са међународним правом само у случају незаконите употребе силе споља: кршења међународних уговора, као у случају Кипра, или кад их успостављају расистички мањински режими, као што се то догодило у некадашњој Родезији.

Према Аустрији, једностраном декларацијом о независности Косова није нарушен ни принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета Србије, зато што се тај принцип односи, како је нагласио Тихи, само ако друге државе наруше интегритет одређене земље, а не и ентитет који тражи сецесију.

Следствено томе, територијални интегритет Србије није повређен зато што га поштују друге државе, сугерисао је заступник Аустрије. Тихи је изразио наду да ће решење питања легалности независности Косова "допринети дијалогу сарадње Србије и Косова и стабилности и миру у региону".

Расправа пред Међународним судом правде биће настављена сутра када ће своје ставове изложити Боливија, Бразил, Бугарска и Бурунди.

Аргентина подржала ставове Србије

Представници Аргентине јуче су оценили да једнострана декларација о независности Косова представља флагрантно кршење међународног права, док су њену у корист њене легалности своје ставове изнеле Албанија, Немачка и Саудијска Арабија.

Другог дана расправе, делегација Аргентине је подржала ставове Србије да сецесија Косова представља најгрубље кршење међународног права и да прети да уруши успостављени међународни поредак, поручујући да се светла будућност једне државе не може градити на тај начин.

Шеф правне службе у Министарству спољних послова Аргентине, Сузана Луис Черути рекла је да је једнострано проглашење у супротности са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, која је установила међународно административно и безбедносно присуство и није укинула, нити је могла укинути, суверенитет Србије над Косовом.

"Једностраним проглашењем независности јужне српске покрајине угоржен је територијални интегритет и суверенитет Србије и тај потез није у складу са међународним правом", рекла је Черути.

Пре обраћања Аргентине, свој став да сецесија Косова нема ништа са међународним правом јер оно не регулише сецесију, изнели су представници Немачке, Саудијске Арабије и Албаније.

Расправа пред Међународним судом правде, који посматрачи, због посебне политике тежине, већ називају процесом века, почела је у уторак представљањем аргумената Србије, док су у поподневним сати говорили представници Приштине, у суду представљени под именом Аутори деклерације o једнострано проглашеној независности.